Друга о царевима 17
17
Последњи дани Северног царства
1Дванаесте године Ахазовог царевања над Јудом зацари се у Самарији син Илин Осија над Израиљем. Владао је девет година. 2Он је чинио зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви пре њега.
3На њега пође цар асирски Салманасар. Осија му се покори и плаћао му је данак. 4Међутим, цар асирски примети да Осија хоће да се одметне. Наиме, Осија је послао изасланике египатском цару Соју и не посла годишњи данак асирском цару. Зато га цар асирски опколи, свеза и баци у тамницу.
Пад Самарије
5Цар асирски прође сву земљу и дође пред Самарију. Нападао ју је три године. 6Девете године Осијине владавине заузе цар асирски Самарију. Израиљце одведе у Асирију и насели их у Алај, Авор на реци Гозану и у градовима мидским.
7То се догодило зато што су синови Израиљеви грешили Господу, Богу свом, који их је извео из земље египатске испод руке цара египатског и што су поштовали туђе богове. 8Они су ишли путевима варвара које је протерао Господ пред синовима Израиљевим и чинили што и цареви Израиљеви. 9Синови Израиљеви су се понашали пред Господом, Богом својим, као што не треба. Подизали су узвишења по свим својим местима, од куле стражарске до градова утврђених. 10Поставили су кипове Астарте на сваком брежуљку и на сваком зеленом дрвету. 11Тамо су кадили на узвишењима као варвари које је Господ протерао пред њима и чинили су зла дела гневивши Господа. 12Служили су идолима за које им је Господ био рекао: „Не чините то!” 13Господ је опомињао Израиљ и Јуду преко свих својих пророка и свих виделаца и говорио: „Вратите се са својих рђавих путева и држите заповести моје, наредбе моје и сав закон који сам заповедио оцима вашим и који сам послао преко пророка, слуга својих.” 14Међутим, они не послушаше, него су били тврдоглави као и оци њихови, који нису веровали Господу, Богу свом. 15Одбацише наредбе његове и савез његов који је склопио са оцима њиховим и опомене његове које им је упућивао. Ишли су за безвредним стварима, тако да и они посташе безвредни и за варварима који су били око њих, иако им је Господ заповедио да не чине што и они. 16Оставили су све заповести Господа, Бога свог, и начинише себи ливене кипове, два телета. Подигли су идоле и клањали се свим божанствима небеским и служили су Валу. 17Проводили су синове своје и кћери своје кроз огањ. Одавали су се врачању и гатању, чинили су зло пред Господом и гневили га. 18Зато се Господ разгневи веома на Израиљ и одбаци их од себе, тако да оста само племе Јудино. 19Чак се ни Јуда није држао заповести Господа, Бога свога, него је ишао по делима које је чинио Израиљ. 20Зато Господ одбаци сав род израиљски, притисну га и предаде га у руке пљачкаша док их не одбаци од лица свог. 21Израиљ се отцепи од дома Давидовог и прогласише царем Наватовог сина Јеровоама. Јеровоам одврати Израиљ од Господа и наведе их на тежак грех. 22Синови Израиљеви су ишли по свим гресима које је чинио Јеровоам и нису одступали од њих, 23док Господ не одбаци Израиљ од себе као што је и говорио преко слугу својих, пророка. Одвео је Израиљ из земље своје у Асирију, где су и данас.
Порекло Самарићана
24Потом доведе цар асирски људе из Вавилона, Хуте, Аве, Емата и из Сефарвима и насели их у градовима самаријским место Израиљаца. Запоседоше Самарију и настанише се у местима њеним.
25Кад су почели тамо да живе, нису поштовали Господа. Зато Господ посла на њих лавове који су их убијали. 26Зато они рекоше цару асирском говорећи: „Народи које си довео и населио у градовима самаријским не знају заповести Бога те земље. Зато је он послао на њих лавове који их убијају јер не знају заповести Бога те земље.” 27Тада заповеди цар асирски говорећи: „Нека оде тамо један од свештеника којег сам оданде довео. Нека оде тамо, нека се настани и нека их поучава заповести Бога те земље.” 28Тако оде један од свештеника које су били довели из Самарије и настани се у Ветиљу. Он их је поучавао како да поштују Господа. 29Међутим, сваки народ начини своје богове. Ставили су их на светилишта на узвишењима која су начинили Самаријани, сваки народ у граду у коме је живео. 30Вавилоњани начинише себи Сокат-Веноту, Хућани начинише Нергала, Емаћани начинише Асима, 31Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци су спаљивали синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху, боговима сефарвимским. 32Међутим, они су се бојали и Господа, па су међу собом поставили свештенике на узвишењима, који су служили на светилиштима узвишења. 33Поштовали су Господа, али су служили и својим боговима по обичају оних народа из којих су их преселили. 34И до данас се држе старих обичаја. Не поштују Господа, не раде ни по својим законима и заповестима, а ни по законима и заповестима које је заповедио Господ синовима Јакова, којег је назвао Израиљ. 35С њима је Господ склопио савез и заповедио им говорећи: „Немојте поштовати друге богове, немојте им се клањати, служити, нити приносити жртве. 36Господа, који вас је извео из земље египатске силом великом и мишицом подигнутом, њега поштујте, њему се клањајте и њему жртве приносите. 37Наредби, правила, закона и заповести које вам је написао држите се и испуњавајте их увек. Немојте поштовати друге богове. 38Немојте да заборавите савез који је склопио с вама и немојте да поштујете друге богове. 39Господа, Бога свога, поштујте и он ће вас избавити из руку свих непријатеља ваших.” 40Међутим, они то нису послушали, него су радили по својим ранијим обичајима. 41Тако су ти варвари поштовали и Господа и служили идолима својим. И синови њихови и синови синова њихових чине до данас оно што су чинили праоци њихови.
Trenutno izabrano:
Друга о царевима 17: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije