у чистоти, у знању, у стрпљивости, у доброти, у Духу Светом, у нелицемерној љубави, у истинитој речи, у Божјој сили, оружјем праведности – десним и левим, славом и срамотом, злим гласом и добрим гласом, као варалице и истинити људи, као знани и незнани, као они који умиру – и, ето, живимо, као кажњавани – али не убијани, као ожалошћени, али увек радосни, као сиромашни – али обогаћујемо друге, као они који ништа немају – и све поседују.
Наша уста отворише се према вама, Коринћани, наше срце постало је широко. Не осећате се скучени у нама, али сте скучени у својим срцима. Као својој деци говорим: будите широки и ви – да им на исти начин узвратите! Не вуците с неверницима јарам, који је за вас туђ; јер чега заједничког има праведност с безакоњем? Или какву заједницу има светлост с тамом? У чему се Христос слаже с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником? Како се храм Божји слаже са идолима? Ми смо, наиме, храм Бога живога, као што Бог рече: „Становаћу и живећу међу њима, бићу им Бог, а они ће бити мој народ. Зато отидите од њих и одвојте се, говори Господ, и не дотиче оно што је нечисто, па ћу вас примити, и бићу вам отац, а ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.”