Друга Корићанима 6:1-13

А као његови сарадници опомињемо вас да не примите напразно благодат Божју. Јер каже: „У згодно време услиших те и у дан спасења помогох ти.” Ево, сад је најпожељније време, ево, сад је дан спасења. Не дајмо ни у чему никаква спотицања да нашу службу не покуде, него се у свему показујемо као Божји служитељи у многој стрпљивости, у невољама, у нуждама, у притешњености, у батинама, у тамницама, у бунама, у тегобама, у бдењима, у постовима, у чистоти, у знању, у стрпљивости, у доброти, у Духу Светом, у нелицемерној љубави, у истинитој речи, у Божјој сили, оружјем праведности – десним и левим, славом и срамотом, злим гласом и добрим гласом, као варалице и истинити људи, као знани и незнани, као они који умиру – и, ето, живимо, као кажњавани – али не убијани, као ожалошћени, али увек радосни, као сиромашни – али обогаћујемо друге, као они који ништа немају – и све поседују. Наша уста отворише се према вама, Коринћани, наше срце постало је широко. Не осећате се скучени у нама, али сте скучени у својим срцима. Као својој деци говорим: будите широки и ви – да им на исти начин узвратите!