Друга дневника 32
32
Чудесно избављење Јерусалима од Асираца
1После тих доказа верности дође цар асирски Сенахирим, уђе у Јудеју и опколи утврђене градове, мислећи да их освоји. 2Језекија виде да је дошао Сенахирим у намери да нападне Јерусалим. 3Он се посаветова са заповедницима својим и с јунацима својим да затрпају изворе воде који су били изван града. Они се сложише. 4Потом се сабра много људи и затрпаше све изворе и поток који је текао посред земље говорећи: „Кад дођу цареви асирски, зашто да нађу толико воде?” 5Језекија се охрабри. Он поправи зид који је био срушен, подиже куле, споља сазида други зид, утврди Милон у Давидовом граду и начини много оружја и штитова. 6Постави заповеднике над војском и позва их к себи на трг код врата градских. Он им се из срца обрати говорећи:
Језекијин говор
7„Будите храбри и јаки! Не бојте се и не плашите се цара асирског ни свег мноштва које је с њим, јер је с нама већи него с њим. 8С њим је само мишица од меса, а с нама је Господ, Бог наш, да нам помогне и да бије наше ратове!”
Народ се ослони на речи цара Јудиног Језекије.
9После тога цар асирски Сенахирим, док је још био у Лахису са свом силом својом, посла слуге своје у Јерусалим цару Јудином Језекији и целом народу Јудином који је био у Јерусалиму, који рекоше:
Сенахиримове претње
10„Овако говори цар асирски Сенахирим: ‘У шта се уздате док стојите затворени у Јерусалиму? 11Зар вас Језекија неће поморити глађу и жеђу кад вас заварава да ће вас Господ, Бог ваш, избавити из шаке цара асирског? 12Зар није тај Језекија уништио своје узвишице и жртвенике и заповедио Јуди и становницима Јерусалима да се клањају само пред једним жртвеником и да на њему кадите? 13Зар не знате шта смо учинили ја и моји преци од свих народа на земљи? Јесу ли богови тих народа на земљи могли да избаве своју земљу из моје руке? 14Који је између свих богова тих народа које су уништили моји преци могао да избави свој народ из мојих руку? Зар ваш Бог да вас избави из моје руке? 15Немојте да вас заварава Језекија и нека вас не заварава. Немојте да му верујете! Ниједан бог неког народа ни царства није могао да избави свој народ из моје руке, ни из руку мојих предака. Неће ни вас избавити ваши богови из моје руке.’”
16Још више су говориле слуге његове против Господа Бога и против слуге његовог Језекије. 17Он написа и писмо у коме је ружио Господа, Бога Израиљевог, рекавши: „Као што богови народа на земљи нису избавили свој народ из моје руке, тако неће ни Језекијин Бог избавити народ свој из руке моје.” 18Они су гласно викали на јудејском језику народу у Јерусалиму, који је стајао на зиду, да би их уплашили, збунили и заузели град. 19Говорили су о Богу јерусалимском као о боговима народа на земљи који су направљени рукама људским.
20Због тога се цар Језекија и син Амосов, пророк Исаија, помолише и завапише к небу. 21Тада Господ посла анђела, који поби све јунаке и заповеднике у војсци цара асирског, тако да се он врати осрамоћен у своју земљу. Чим је ушао у храм свог бога, убише га онде мачем они који су изашли из његовог тела.
22Тако је Господ спасао Језекију и становнике Јерусалима од руке цара асирског Сенахирима и од руке свих других и даде им мир унаоколо. 23Многи су доносили у Јерусалим дарове Господу и драгоцености јудејском цару Језекији. Отад му је порастао углед у очима свих варвара.
24У оно време разболе се смртно Језекија. Он се помоли Господу, који му приговори и учини чудо. 25Међутим, Језекија не узврати доброчинству које му је учињено, већ му срце постаде охоло. Зато дође гнев на њега, на Јуду и на Јерусалим. 26Тад се Језекија покаја зато што је био охол, и он и становници Јерусалима, тако да не дође гнев Господњи за време Језекијиног живота.
27Језекија је стекао веома велико благо и славу. Начинио је ризнице за сребро, злато, драго камење, мирисе, штитове и за драгоцености. 28Такође, и просторије за складиштење жита, вина, уља, стаје за разноврсну стоку и торове за овце. 29Сазидао је себи и градове. Имао је много стада оваца и говеда, јер му је Бог дао велико имање. 30Језекија је био тај који је заградио горњи извор воде Гион и усмерио је надоле, на западну страну Давидовог града. У сваком подухвату свом Језекија је успевао. 31Једино кад су дошли посланици владара вавилонских, које су послали к њему да се распитају за чудо које се догодило у земљи, Бог га напусти да би га испитао и видео шта му је у срцу. 32Остала Језекијина дела и његова побожност записани су у виђењу Амосовог сина, пророка Исаије, и у Књизи о царевима Јудиним и Израиљевим.
33Језекија почину код отаца својих. Сахранише га изнад гробова потомака Давидових. Приликом његове смрти сви Јудејци и становници Јерусалима указали су му почаст. На његово место зацари се његов син Манасија.
Trenutno izabrano:
Друга дневника 32: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije