Друга дневника 20:1-22

После тога синови Моавови, синови Амонови и неки Едомци пођоше у рат против Јосафата. Јосафату јавише говорећи: „Полази на тебе велико мноштво с оне стране мора из Арама. Тамо су у Асасон-Тамару”, а то је Ен-Гад. Он се уплаши. Тада Јосафат управи лице своје да тражи Господа и огласи пост по целој земљи Јудиној. Јудејци се окупише да траже Господа. Из свих градова Јудиних дођоше да траже Господа. Тада стаде Јосафат пред скуп Јудејаца и Јерусалимљана у храму Господњем пред новим тремом. Он рече: „Господе, Боже отаца наших! Зар ниси ти Бог на небу и владар свих народа земаљских? Зар нису у руци твојој моћ и сила да нико не може да ти се супротстави? Зар ниси ти, Боже наш, отерао становнике ове земље испред народа свога Израиља и дао је заувек потомству пријатеља свога Авраама? Они су се населили на њој, саградили светињу имену твоме и казали: ‘Ако нас снађе некакво зло, мач освете, помор или глад, стаћемо пред овим храмом и пред тобом, јер је име твоје у храму овом, и завапићемо теби у невољи својој да нас услишиш и спасеш.’ Сад, ево, синови Амонови и Моавови и они из планине Сир, преко којих ниси дао Израиљу да пређе кад је ишао из земље египатске, него су их обишли и нису их истребили, ево, узвраћају нам тако што долазе да нас отерају с наследства твога које си нам предао. Боже наш, зар нећеш да им судиш? Ми немамо снаге да се одупремо тако великом мноштву које иде на нас. Не знамо шта бисмо чинили, него су нам очи у тебе упрте.” Сви Јудејци су стајали пред Господом, деца њихова, жене њихове и синови њихови. Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила, сина Захарије, сина Венаје, сина Јекла, сина Матаније, левита од синова Асафових. Он рече: „Послушајте сви Јудејци, становници Јерусалима и царе Јосафате! Овако вам говори Господ: ‘Не бојте се и не плашите се тог великог мноштва, јер ово није ваш рат, него Божји. Изађите сутра пред њих! Они ће поћи уз брдо Зис и наћи ћете их на крају долине наспрам пустиње Јеруил. Не треба ви да се ту борите. Само се распоредите и стојте, па гледајте како ће вас избавити Господ. Јудо и Јерусалиме! Не бојте се и не плашите се! Изађите сутра пред њих и Господ ће бити с вама!’” Тада Јосафат сави лице к земљи, а сви Јудејци и становници Јерусалима падоше пред Господом и поклонише се Господу. Левити од синова Катових и синова Корејевих устадоше да хвале Господа, Бога Израиљевог, снажним гласом и клицањем. Изјутра поранише и пођоше у Текујску пустињу. Кад су полазили, стаде Јосафат и рече: „Чујте ме, Јудејци и становници Јерусалима! Поуздајте се у Господа, Бога свога, и бићете јаки! Верујте пророцима његовим и бићете срећни!” Затим се договори с народом и постави певаче Господње у свештеној одећи да иду пред војском и да певају: „Хвалите Господа јер је довека милост његова.” Чим су почели да певају и да хвале, Господ пусти заседу на синове Амонове, Моавце и на оне из планине Сир који су пошли на Јуду, те се разбише.