Прва Самуилова 20:24-34

Потом се Давид сакри у пољу. Кад дође Младина, цар седе да једе. Цар седе на своје место, до зида, Јонатан наспрам њега, а Авенир до Саула. Давидово место остаде празно. Саул не рече ништа тог дана, јер помисли: „Нешто му се десило па је нечист, није се очистио.” Сутрадан, другог дана Младине, опет је било празно место Давидово. Тада Саул рече сину своме Јонатану: „Зашто син Јесејев не дође на обед ни јуче ни данас?” Јонатан одговори Саулу: „Молио ме је много Давид да оде у Витлејем. Рекао ми је: ‘Пусти ме јер имамо породичну жртву у граду, позвао ме је брат мој. Ако сам нашао милост у твојим очима, пусти ме да посетим браћу.’ Зато није за царским столом.” Тада гневно плану Саул на Јонатана и рече му: „Зли и непослушни сине! Зар ја не знам да си се повезао са сином Јесејевим, на срамоту своју и на срамоту голотиње мајке своје? Док год буде жив на земљи син Јесејев, нећеш се утврдити ни ти, ни царство твоје. Зато сада пошаљи по њега, доведи га к мени. Он је мртав човек.” Јонатан одговори оцу своме Саулу и рече: „Зашто да се погуби? Шта је учинио?” Тада Саул баци копље на њега да га прободе. Јонатан схвати да је његов отац наумио да убије Давида. Јонатан бесно устаде од стола. Ништа није јео тог другог дана Младине јер се бринуо за Давида, кога је Саул нагрдио.