Прва Самуилова 18:5-16

Давид је ишао куд год га је Саул слао. Био је успешан и Саул га постави за заповедника. Волели су га и војници и слуге Саулове. Кад су се враћали после Давидовог убиства Филистејца, излазиле су жене из сваког града израиљског певајући и играјући у сусрет цару Саулу с бубњевима и харфама, веселећи се. Жене су плешући певале: „Саул поби своју хиљаду, Давид својих десет хиљада!” Саул се веома разгневи јер му се нису свиделе речи. Он тада рече: „Давиду су дале десет хиљада, а мени хиљаду! Само му још треба царство!” Од тог дана Саул је гледао Давида попреко. Сутрадан нападе Саула зли дух Божји, тако да је беснео у кући. Давид је руком свирао харфицу као и ранијих дана, Саул је у руци држао копље. Тада Саул баци копље говорећи: „Да прикујем Давида за зид!” Међутим, Давид се двапут измаче. Саул се бојао Давида јер је Господ био с њим, а од Саула је био одступио. Зато га Саул удаљи од себе и постави за заповедника над хиљаду људи. Тако је он предводио своје људе. Давид је имао успеха у свим својим подухватима јер је Господ био с њим. Кад је Саул видео да он има успеха, побоја се. Сав Израиљ и Јуда волели су Давида јер их је предводио и враћао.