Прва Самуилова 16
16
Самуило помазује Давида за цара
1Тада Господ рече Самуилу: „Докле ћеш туговати за Саулом кад сам га ја одбацио да царује над Израиљем? Напуни рог свој уљем и пођи на пут! Шаљем те Јесеју Витлејемцу јер сам међу његовим синовима изабрао себи цара.” 2Самуило одговори: „Како да идем? Ако чује Саул, убиће ме.” Господ му рече: „Узми са собом јуницу и реци: ‘Дошао сам да принесем жртву Господу.’ 3Позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта да радиш. Помазаћеш ми онога кога ти кажем.” 4Самуило учини како му је Господ казао. Кад је дошао у Витлејем, старешине градске се уплашише. Изађоше пред њега и запиташе: „Долазиш ли у добру?” 5Он одговори: „У добру! Дошао сам да жртвујем Господу. Освештајте се и дођите са мном на жртву.” Он освешта Јесеја и његове синове и позва их на жртву.
6Кад дођоше, он угледа Елијава и помисли: „Сигурно овде пред Господом стоји помазаник његов.” 7Међутим, Господ рече Самуилу: „Не гледај спољашњост ни висину његову, јер сам га одбацио. Људи не виде. Људи гледају спољашњост, а Господ гледа срце.” 8Јесеј позва Авинадава и постави га пред Самуила. Овај рече: „Ни њега није изабрао Господ.” 9Потом Јесеј приведе Саму, а он рече: „Ни њега није изабрао Господ.” 10Јесеј доведе седам синова својих пред Самуила, а Самуило рече Јесеју: „Није ове изабрао Господ.” 11Потом рече Самуило Јесеју: „Јесу ли ту сви момци?” Он одговори: „Остао је још најмлађи. Он чува овце.” Самуило рече Јесеју: „Пошаљи да га доведу. Нећемо сести за сто док он не дође.” 12Он посла по њега и доведоше га. Био је румен, јасних очију и лепог стаса. Господ рече Самуилу: „Устани, помажи га, он је!” 13Самуило узе рог са уљем и помаза га усред браће његове. Тада сиђе дух Господњи на Давида тог дана. Потом Самуило устаде и оде у Раму.
Давид долази у Саулов дом
14Дух Господњи одступи од Саула и поче га опседати зао дух послан од Господа. 15Слуге Саулове му рекоше: „Ево, опседа те зли дух од Бога. 16Нека господар наш заповеди слугама које су пред њим да нађу човека који уме да свира харфицу. Кад те нападне зли дух Божји, нека засвира руком својом и биће ти боље.” 17Саул рече слугама својим: „Потражите човека који уме добро да свира харфицу.” 18Један од слугу проговори и рече: „Ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца који зна да свира. Он је и јунак, борац, речит је и наочит. Господ је с њим.” 19Тада Саул посла гласнике к Јесеју и поручи му: „Пошаљи ми сина свога Давида, који је код оваца.” 20Јесеј узе магарца и спреми хлеба, мешину вина и једно јаре и посла их Саулу по свом сину Давиду. 21Давид дође к Саулу и стаде пред њега. Овом се он свиде веома и постаде му штитоноша. 22Саул посла Јесеју поруку: „Нека Давид остане код мене у служби јер сам задовољан.” 23Кад би дух Божји, опседао Саула, Давид би узео харфицу и свирао руком својом. Тада би лакнуло Саулу и било му је боље јер би зао дух одлазио од њега.
Trenutno izabrano:
Прва Самуилова 16: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije