Прва Самуилова 1
1
Анина молитва
1Живео је неки човек из Раматајим-Софима, из Јефремове горе, по имену Елкана. Био је син Јероама, Еливовог сина, који је био син Товов, а овај син Суфов. Био је Витлејемац. 2Он је имао две жене. Једна се звала Ана, а друга Фенина. Фенина је имала децу, а Ана је била без деце.
3Тај човек је сваке године ишао из свог града да се у Силому поклони Господу Саваоту и да му принесе жртву. Оба Илијева сина, Офније и Финес, били су тамо свештеници Господњи. 4Једнога дана, када је Елкана принео жртву, дао је Фенини, жени својој, и свим синовима и кћерима њихов део. 5Ани је дао нажалост само један део иако је њу више волео, а Господ је њу учинио неплодном. 6Њој је супарница пркосила и жалостила је што је Господ њу учинио неплодном. 7Тако је било сваке године. Кад год би ишле у дом Господњи, ова је њу жалостила, тако да је плакала и није могла да једе. 8Једном јој Елкана, муж њен, рече: „Зашто плачеш, Ана? Зашто не једеш? Зашто ти је срце тужно? Зар ти нисам бољи ја него десет синова?!”
9Кад су јели и пили у Силому, Ана устаде. Свештеник Илије је седео на столици на прагу дома Господњег. 10Ојађене душе Ана се молила Господу горко плачући. 11Она се заветова и рече: „Господе Саваоте! Ако погледаш на тугу слушкиње своје, сетиш ме се и не заборавиш слушкињу своју него ми подариш сина, ја ћу га посветити Господу за цео његов живот. Бритва неће прећи преко главе његове.”
12Док се она тако дуго молила пред Господом, Илије је посматрао уста њена. 13Ана је говорила у срцу свом, њен глас се није чуо, али су јој се усне мицале. Илије зато помисли да је она пијана. 14Илије јој рече: „Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свога!” 15Ана одговори: „Не, господару, него сам жена несрећна. Нисам пила ни вина ни жестока пића, него изливам душу своју пред Господом. 16Немој да сматраш слушкињу твоју као жену неваљалу. Говорила сам тако од велике туге и жалости.” 17Тада јој Илије одговори и рече: „Иди с миром! Бог Израиљев ће ти испунити молбу коју си упутила.” 18Она рече: „Нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом!” Тада оде жена својим путем. Јела је и није више била жалосна.
Рођење Самуилово
19Сутрадан уранише, поклонише се Господу, вратише се и дођоше кући својој у Рамат. Елкана позна Ану, жену своју, и Господ се ње сети. 20Ана затрудне и после одређеног времена роди сина. Даде му име Самуило, јер рече: „Измолила сам га од Господа.”
Посвећење Самуилово
21Потом њен муж Елкана са целим домом својим пође опет да принесе Господу годишњу жртву као што се заветовао. 22Ана не пође, него рече мужу своме: „Кад дечко престане да сиса, онда ћу га одвести да стане пред Господа и остане тамо заувек.” 23Елкана, муж њен, рече јој: „Ради како мислиш да треба. Остани док га не одојиш. Господ је испунио реч своју.” Тако жена остаде. Дојила је сина свога док га не одби. 24Чим га је одбила, поведе га са собом. Узела је трогодишње јуне, ефу брашна и мешину вина. Потом га уведе у дом Господњи у Силому. Дечак је још био мали. 25Затим заклаше јуне и доведоше дечака Илију. 26Тада она рече: „О, господару! Нека живи мој господар! Ја сам она жена која је стајала овде крај тебе и молила се Господу. 27Молила сам за овог дечака и Господ ми испуни то што сам молила. 28Зато га предајем Господу док год је жив јер је од Господа измољен.”
Потом се поклонише Господу.
Trenutno izabrano:
Прва Самуилова 1: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije