Прва Петрова 2:11-25

Драги моји, молим вас као странце и дошљаке да се уздржавате од плотских пожуда које војују против душе. Владајте се добро међу многобошцима, да би управо у ономе за шта вас клеветају као злочинце, на основу ваших добрих дела – кад их сагледају – прославили Бога на дан похођења. Господа ради покоравајте се сваком човечанском поретку: било цару као врховном поглавару, било намесницима као људима које он шаље да кажњавају злочинце, а да хвале оне који добро раде. Јер је тако Божја воља да, чинећи добро, ућуткате незнање неразумних људи. И понашајте се као слободни људи, не као они што слободом покривају злоћу, него као Божји служитељи. Свима указујте част, љубите братство, Бога се бојте, цара поштујте. Робови, покоравајте се са сваким страхом својим господарима, не само добрима и благима него и суровима. Јер то је благодат кад неко неправедно страда и подноси жалости мислећи на Бога. Каква је, наиме, хвала ако вас за ваше грехе кажњавају и ви то подносите? Него, ако добро чинећи страдате и подносите, то је благодат пред Богом. Јер сте на то позвани зато што је и Христос страдао за вас и оставио вам пример – да пођете његовим стопама. Он греха не учини и превара се не нађе у устима његовим. Кад су га вређали – он није одговарао увредом, кад је страдао – није претио, него је препустио ономе који праведно суди. Он је на свом телу понео наше грехе на дрво, да се опростимо грехова и да живимо за праведност; његовим ранама сте исцељени. Јер сте блудели као овце, али сад сте се вратили пастиру и чувару својих душа.