Прва о царевима 8
8
Освећење храма и Соломонова молитва. Преношење ковчега савеза
1Потом Соломон сазва к себи у Јерусалим старешине Израиљеве, све поглаваре племенске и главаре родова синова Израиљевих да би се пренео ковчег савеза Господњег из града Давидовог, а то је Сион. 2Тада се скупише сви људи Израиљеви пред царем Соломоном за празник месеца етанима, а то је седми месец. 3Кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег 4и пренесоше ковчег Господњи и шатор сведочанства и све свете посуде које су биле у шатору. Преносили су их свештеници и левити. 5Цар Соломон и сав збор Израиљев који се окупио око њега принесоше пред ковчегом толико оваца и говеда да се због мноштва нису могли ни избројати ни израчунати. 6Свештеници унесоше ковчег савеза Господњег на његово место у унутрашњост храма, у светињу над светињама, под крила херувима. 7Наиме, херувими су имали раширена крила над местом где је стајао ковчег и заклањали су херувими одозго ковчег и облице његове. 8Облице провукоше тако да су се крајеви видели из светилишта наспрам светиње над светињама, али се нису виделе споља. Ту остадоше до данас. 9У ковчегу су биле само две плоче камене, које је у њега ставио Мојсије на Хориву кад је Господ склопио савез са синовима Израиљевим пошто су изашли из земље египатске. 10Кад су свештеници изашли из светилишта, облак испуни дом Господњи, 11тако да свештеници нису могли да приђу да служе од облака. Слава Господња испунила је дом Господњи.
12Тада рече Соломон:
„Господ је рекао да ће пребивати у тами,
13и ја ти саградих дом,
место у ком ћеш пребивати довека.”
Соломонов говор народу
14Потом се цар окрену и благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев је стајао. 15Тада он рече: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је говорио устима својим оцу мом Давиду и руком својом испунио обећање. 16Од дана у ком сам извео из Египта народ свој Израиљ нисам изабрао ниједан град ни из једног племена Израиљевог да се у њему сазида храм у ком би пребивало име моје, него изабрах Давида да он влада народом мојим Израиљем. 17Мој отац Давид био је наумио да сазида храм имену Господа, Бога Израиљевог. 18Међутим, Господ рече оцу мом Давиду: ‘То што си наумио да сазидаш храм имену мом добро си урадио. 19Међутим, нећеш ти сазидати тај храм него син твој, који изађе из бедара твојих. Он ће сазидати храм имену мом!’ 20Господ испуни обећање које је изрекао јер ступих на место оца свога Давида. Седох на престо Израиљев као што рече Господ и сазидах храм имену Господа, Бога Израиљевог. 21Припремио сам место за ковчег у ком је савез Господњи, који је склопио са оцима нашим кад их је извео из земље египатске.”
Соломонова молитва
22Потом Соломон стаде пред жртвеник Господњи пред целим збором Господњим, подиже руке своје ка небу 23и рече: „Господе, Боже Израиљев! Ниједан бог горе на небу ни доле на земљи није ти сличан. Чуваш савез и милост према слугама твојим, који ходе пред тобом свим срцем својим. 24Ти си слуги твоме, мом оцу Давиду, испунио што си му обећао. То што си устима својим рекао испунио си рукама својим, што се види данас. 25Сада Господе, Боже Израиљев, испуни слуги своме, оцу мом Давиду, обећање кад си казао: ‘Неће ти преда мном нестати човек који би седео на престолу Израиљевом само ако синови твоји буду чували пут свој, да ходе преда мном, као што си ти ишао преда мном.’ 26Сада, Боже Израиљев, нека се испуни обећање твоје које си дао слуги своме, мом оцу Давиду.
27Само, да ли ће Бог заиста становати на земљи? Гле, небо и највиша небеса не могу да те обухвате, а камоли храм овај који саградих. 28Услиши молитву слуге свога и вапај његов, Господе, Боже мој! Почуј вапај и молитву коју ти данас упућује слуга твој! 29Нека очи твоје буду отворене над храмом, дању и ноћу, над овим местом за које си рекао: ‘Ту ће пребивати име моје.’ Почуј молитву којом ће се молити слуга твој на овом месту. 30Саслушај молитву слуге твога и народа твога Израиља кад се буду молили са овог места. Услиши је из боравишта свога на небесима, почуј и смилуј се!
31Кад неко згреши ближњем свом и нареди му се да се закуне и заклетва дође пред жртвеник твој у овом храму, 32ти почуј на небу и поступај и суди слугама својим. Кривца осуди пребацујући дела његова на његову главу, а невиног ослободи поступајући по невиности његовој.
33Кад непријатељ потуче народ твој израиљски зато што ти је згрешио, па се обрати теби и прослави име твоје у овом храму, замоли те преклињући, 34ти почуј са неба и опрости грехе народу своме Израиљу и доведи га натраг у земљу коју си дао очевима њиховим.
35Кад се затвори небо и не буде кише зато што су ти згрешили па те замоле на овом месту, прославе име твоје пошто си их притиснуо, 36ти почуј са неба и опрости грех слугама својим и народу своме Израиљу. Покажи им прави пут којим ће ићи и пусти кишу на земљу своју, коју си дао у наследство народу свом.
37Кад у земљи настане глад, кад буду помор, суша, житна болест, скакавци, губари, ако непријатељ притисне брата у земљи кад је неко зло или нека болест, 38ако упути молитву или вапај неки човек или цео народ твој израиљски кад им је тешко на срцу и подигну руке своје у овом храму, 39ти почуј на небу, у стану свом, смилуј се и учини им. Подај сваком човеку по путу његовом, јер ти познајеш срце његово. Ти једини знаш срца синова својих. 40Нека те се боје у све дане које поживе у земљи коју си дао очевима нашим.
41Кад дође из далеке земље странац, који није из народа твога израиљског, због имена твога, 42јер је чуо за име твоје велико, руку твоју моћну и мишицу подигнуту и помоли се у храму овом, 43ти почуј са неба, из стана свога, и испуни све што повиче к теби тај странац. Тако ће сви народи на земљи познати име твоје и бојаће те се као народ твој Израиљ. Схватиће да се твојим именом назива овај храм који сам сазидао.
44Кад народ твој пође у рат на непријатеље своје, путем којим га ти упутиш, и помоли се Господу окренут ка свом граду, који си ти изабрао, и храму који сам саградио имену твом, 45почуј с неба молитву његову и вапај његов и учини му по правди.
46Кад ти они згреше – јер нема човека који не греши – и ти се расрдиш на њих и предаш их непријатељима њиховим, па их заробе и одведу у земљу непријатељску, далеку или ближу, 47ако се покају у срцу у земљи у коју буду доведени, обрате се и почну да ти се моле у земљи тлачитеља својих и кажу: ‘Сагрешисмо, зло чинисмо, безбожни бејасмо’ 48и тако се обрате теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих који су их заробили, ако ти се помоле окренути ка земљи својој, коју си дао очевима њиховим, према граду који си изабрао и према храму који сам сазидао имену твом, 49тада почуј с неба, с места на ком боравиш, молитву њихову и вапај њихов и подај им правицу. 50Опрости народу свом што ти је сагрешио и све преступе које је починио и умилостиви тлачитеље његове да се смилују на њега. 51Он је народ твој и наследство твоје које си извео из Египта из пећи огњене. 52Нека буду очи твоје отворене на молбу слуге твога и на молбу народа твога Израиља и почуј их кад те призову. 53Ти си их издвојио себи за наследство из свих народа на земљи као што си рекао преко слуге свога Мојсија кад си извео оце наше из Египта, Господе, Господе мој.”
54Кад је Соломон завршио све ове молитве и вапаје Господу, устаде с места на ком је клечао испред жртвеника Господњег с рукама уздигнутим ка небу. 55Он, стојећи, благослови сав збор Израиљев и снажним гласом рече: 56„Нека је благословен Господ који је дао мир народу свом Израиљу, као што је и обећао. Није изостало ниједно лепо обећање које је дао преко слуге свога Мојсија. 57Нека Господ, Бог наш, буде с нама као што је био са очевима нашим. Нека нас не напусти и не одбаци. 58Нека прими срца наша себи да бисмо ходали свим путевима његовим и чували заповести његове, законе његове и наредбе његове које је заповедио оцима нашим. 59Нека буду ове моје речи које сам усрдно изнео Господу близу Господа, Бога нашег, дању и ноћу, да би дао правицу слуги свом и народу свом Израиљу у свако доба. 60Тако би сви народи на земљи увидели да је Господ – Бог и да нема другог. 61Нека срце ваше буде чврсто у Господу, Богу нашем, да ходите по законима његовим и чувате заповести његове као данас.”
62Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом. 63Соломон принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет две хиљаде волова и сто двадесет хиљада оваца. Тако посветише храм Господњи цар и сви синови Израиљеви. 64Тог дана посвети цар средњи део предворја који је испред храма Господњег, јер је онде принео жртве паљенице, приносе и лој од жртава захвалних. Бронзани жртвеник, који је био пред Господом, био је мали да прими жртве паљенице, приносе и лој жртава захвалних. 65У то време прославише празник Соломон и сав Израиљ с њим. Соломон је сакупио велик збор пред Господом, Богом нашим, од уласка у Емат до Египатског потока. Трајало је то седам дана и још седам дана – четрнаест дана. 66Осмог дана он отпусти народ. Они су благосиљали цара и отидоше шаторима својим весели и радосни због свих добара која је учинио Господ слуги свом Давиду и народу свом Израиљу.
Trenutno izabrano:
Прва о царевима 8: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije