Прва о царевима 3
3
Соломонова мудрост. Молитва за мудрост
1Соломон се спријатељи са фараоном, царем египатским. Потом се ожени ћерком фараоновом и уведе је у Давидов град док не доврши свој двор, дом Господњи, и зид око Јерусалима 2Народ је тада приносио жртве на узвишењима јер до тог времена није био саграђен дом имену Господњем.
3Соломон је волео Господа и ходио је по наредбама свога оца Давида, али је на узвишењима приносио жртве и кадио. 4Зато цар отиде у Гаваон да принесе жртву јер је онде било највише узвишење. Соломон принесе хиљаду жртви паљеница на том жртвенику. 5Тада се у Гаваону јави Господ Соломону ноћу, у сну. Бог му рече: „Замоли шта да ти дам.” 6Соломон рече: „Ти си учинио велику милост слуги свом Давиду, мом оцу, јер је ходио пред тобом верно, праведно и чистим срцем. Сачувао си му ту велику милост да му даш сина да седи на престолу његовом као што је данас. 7Сада, Господе, Боже мој, ти си зацарио слугу свога на место оца мога Давида. Ја сам младић, не знам да полазим и да долазим. 8Слуга твој је усред народа који си изабрао, бројног народа који се не може избројати ни израчунати. 9Подари слуги свом срце разумно да може да суди народу твом и да разликује добро и зло. Ко може да управља тако великим народом?”
10Господу би мило што је Соломон то молио. 11Затим му Бог рече: „Кад си то замолио, а ниси молио за дуг живот, ниси молио за богатство, ни за главе непријатеља својих, него си молио за разум у просуђивању, 12ево, учинићу како си рекао. Ето, даћу ти срце мудро и разумно, какво нико није имао ни пре тебе нити ће га ико имати после тебе. 13Уз то, даћу ти и оно што ниси молио: богатство и славу какву неће имати ниједан цар док си жив. 14Ако будеш ишао мојим путевима држећи законе и заповести моје, као што је ишао отац твој Давид, продужићу ти живот.”
15Соломон се пробуди и, гле, то беше сан. Потом се врати у Јерусалим и стаде пред ковчег савеза Господњег. Он принесе жртве паљенице и жртве захвалности и приреди гозбу свим слугама својим.
Соломонова мудра пресуда
16Једном дођоше две жене проститутке цару и стадоше пред њега. 17Једна жена рече: „Допусти, господару мој. Ја и ова жена живимо у истој кући. Ја родих дете поред ње у кући. 18После три дана од мог порођаја породи се и ова жена. Биле смо заједно, нико стран није био са нама у кући, само нас две. 19У ноћи умре син ове жене јер је легла на њега. 20Она устаде усред ноћи, узе мог сина с моје стране док је слушкиња твоја спавала, стави га себи у наручје, а свог мртвог сина стави мени у наручје. 21Кад ујутру устадох да подојим сина свог, гле, дете није живо. Кад сам ујутру погледала боље, гле, није био син којег сам родила.” 22Потом рече друга жена: „Није тако! Мој син је овај живи, а твој син је онај што је мртав!” Ова одговори: „Није тако! Твој син је мртав, а мој син је жив!” Тако су се препирале пред царем.
23Тада цар рече: „Ова каже: ‘Мој син је жив, а твој син је мртав.’ Ова каже: ‘Није, него је син твој мртав, а мој син је жив!’” 24Затим цар рече: „Дајте ми мач.” Они донесоше мач пред цара. 25Тада цар рече: „Расеците живо дете надвоје, па дајте половину једној, а половину другој.” 26Тада жени чији је син био жив задрхта утроба и рече цару: „Молим те, господару мој. Подајте њој живо дете, немојте да га убијете!” Она друга рече: „Нека не буде ни мени ни теби. Расеците га!” 27Онда цар одговори и рече: „Подајте оној живо дете, не убијајте га, она му је мајка.” 28Сав Израиљ је чуо пресуду коју је цар донео и поштовали су цара јер су увидели да је у њему Божја мудрост кад пресуђује.
Trenutno izabrano:
Прва о царевима 3: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije