Прва о царевима 1
1
Борба за Давидов престо
Адонијина намера
1Кад Давид остаре и зађе у године, није могао да се угреје ма колико да су га покривали. 2Тада слуге његове рекоше: „Треба цару, господару мом, потражити младу девојку да га двори и послужује и да му спава на крилу да се угреје цар, господар мој.” 3Они потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, нађоше Ависагу Сунамку и доведоше је цару. 4Девојка је била веома лепа. Неговала је и служила цара, али је цар не позна.
5Тада се Адонија, син Агитин, понесе и рече: „Ја ћу бити цар!” Он набави себи кола и коњанике и педесет људи да трче пред њим. 6Његов отац га није никад у свом животу прекорио, нити га је питао: „Зашто тако радиш?” Осим тога, био је веома леп и рођен после Авесалома. 7Он се договорио са сином Серујиним Јоавом и свештеником Авијатаром, који приђоше Адонији. 8Међутим, свештеник Садок, Јодајев син Венаја, пророк Натан и јунаци Давидови Семеј и Реј не приђоше Адонији.
9Потом Адонија жртвова овце, волове и телад код камена Зоелет, на извору Рогилу. Он позва сву браћу своју, синове цареве и све људе из Јуде који су служили цара. 10Међутим, није позвао пророка Натана, Венају, остале јунаке ни брата свога Соломона.
Договор Натана и Витсавеје
11Тада рече Натан мајци Соломоновој Витсавеји говорећи: „Зар ниси чула да се зацарио син Агитин Адонија? Господар наш Давид то не зна! 12Него, сад ћу да те саветујем како да спасеш живот себи и живот сина свога Соломона. 13Отиди цару Давиду и реци му: ‘Царе, господару мој! Зар се ниси заклео слушкињи својој и рекао јој: Син твој Соломон биће цар после мене и он ће седети на мом престолу? Зашто се зацарио Адонија?’ 14Док ти будеш тамо и разговараш са царем, доћи ћу ја за тобом и допунићу твоје речи.”
15Витсавеја уђе цару у собу. Цар је био веома стар и Ависага Сунамка га је дворила. 16Витсавеја се поклони и паде ничице пред царем. Цар је упита: „Шта желиш?” 17Она му одговори: „Господару мој! Ти си се заклео слушкињи својој Господом, Богом својим: ‘Син твој Соломон биће цар после мене и он ће седети на мом престолу.’ 18Сад, ево, Адонија се зацари, а ти царе, господару мој, то не знаш. 19Наклао је волове, телад и много оваца и позвао све синове цареве, свештеника Авијатара и војсковођу Јоава, а слугу твога Соломона није позвао. 20Сада, царе, господару мој, у тебе су упрте очи целог Израиља. Кажи им ко ће сести на престо цара, господара мога, после њега? 21Иначе, кад цар, господар мој, почине код отаца својих, ја и мој син Соломон бићемо кривци.”
22И, гле, док је она говорила цару, дође пророк Натан. 23Тада јавише цару говорећи: „Ево пророка Натана.” Он приђе цару и поклони се до земље цару. 24Потом рече Натан: „Царе, господару мој! Да ли си ти казао: ‘Адонија ће владати после мене и он ће седети на престолу.’ 25Он је данас жртвовао волове, телад и много оваца. Позвао је све синове цареве, војсковође и свештеника Авијатара. Ено их, једу и пију с њим и кличу: ‘Живео цар Адонија!’ 26Мене, слугу твога, свештеника Садока, Јодајевог сина Венају, ни слугу твога Соломона није позвао. 27Да ли је то наредио цар, господар мој, а да не саопшти слуги своме ко ће сести на престо цара, господара мога, после њега?”
Давид одређује Соломона за свог наследника
28Тада одговори цар Давид и рече: „Зовите ми Витсавеју!” Она дође пред цара и стаде пред цара. 29Цар се тада закле: „Тако да је жив Господ који ми је живот спасао од непријатеља мојих! 30Ја сам ти се заклео Господом, Богом Израиљевим, и рекао: ‘Твој син Соломон ће владати после мене и он ће седети на престолу место мене.’ Данас ћу то учинити.” 31Тада се Витсавеја поклони ничице пред царем и рече: „Нека живи цар, господар мој Давид, довека!”
32Потом рече цар Давид: „Зовите ми свештеника Садока, пророка Натана и Јодајевог сина Венају!” Они дођоше пред цара. 33Цар им рече: „Узмите са собом слуге господара свога, посадите сина мога Соломона на моју мазгу и одведите га до Гиона. 34Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израиљем. Дуните у рог и вичите: ‘Живео цар Соломон!’ 35Затим се попните за њим овамо. Нека уђе и нека седне на престо мој и нека влада место мене. Ја сам њега одредио да буде цар над Израиљем и над Јудом.” 36Јодајев син Венаја одговори цару и рече: „Амин! Тако каже Господ, Бог мој, цару, господару мом! 37Како је Господ био са царем, господарем мојим, тако нека буде и са Соломоном. Нека узвиси престо његов више него што је био престо цара Давида, господара мог!”
38Тада сиђоше свештеник Садок, пророк Натан и Јодајев син Венаја са херетејима и фелетејима, посадише Соломона на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона. 39Свештеник Садок узе рог са уљем из шатора и помаза Соломона. Дунуше у трубе и сав народ повика: „Живео цар Соломон!” 40Потом сав народ пође горе за њим. Људи су дували у свирале и гласно клицали тако да се земља тресла од њихових гласова.
Адонијин страх
41То чуше Адонија и све званице које су биле с њим и јеле. Јоав чу звук трубе и упита: „Откуд та вика и врева?” 42Док је он говорио, гле, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Дођи, ти си честит човек, носиш добру вест!” 43Јонатан одговори и рече Адонији: „Напротив! Господар наш, цар Давид, зацари Соломона! 44Цар је с њим послао свештеника Садока, пророка Натана, Јодајевог сина Венају, херетеје и фелетеје и посадише га на цареву мазгу. 45Потом га помазаше свештеник Садок и пророк Натан код Гиона за цара. Одатле се попеше веселећи се, тако да је сав град узаврео. То је вика коју сте чули. 46Чак је Соломон сео и на царски престо! 47Већ су дошле слуге цареве да честитају господару нашем цару Давиду и говоре: ‘Нека Бог твој прослави име Соломоново више него твоје име и престо његов нека уздигне више од твога престола!’ Цар се наклонио у постељи. 48Још рече цар: ‘Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који ми данас даде да видим оног који ће седети на престолу мом!’”
49Све званице Адонијине се уплашише, устадоше и отидоше сваки својим путем. 50Адонија се уплаши Соломона, па отиде и ухвати се за рогове жртвеника. 51Тада јавише Соломону говорећи: „Ено, Адонија се уплашио цара Соломона, ухватио се за рогове жртвеника и говори: ‘Нека ми се цар Соломон данас закуне да неће погубити мачем слугу свога.’” 52Соломон тада рече: „Ако буде честит, ни длака с главе његове неће пасти на земљу, а ако буде зао – погинуће.” 53Тада посла цар Соломон да га одвоје од жртвеника. Овај дође, поклони се цару Соломону, а Соломон му рече: „Иди кући својој.”
Trenutno izabrano:
Прва о царевима 1: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije