Прва Корићанима 3:1-15

И ја, браћо, нисам могао да вам говорим као духовним људима, него као телеснима, као нејакима у Христу. Млеком сам вас напојио, не чврстом храном, јер још нисте могли да је поднесете. А ни сад још не можете јер сте још телесни. Кад међу вама има зависти и свађа, зар нисте телесни и зар не живите као обични људи? Кад, наиме, један говори: „Ја сам Павлов”, а други: „Ја сам Аполосов”, зар нисте обични људи? Шта је, дакле, Аполос? А шта је Павле? Служитељи чијом сте службом поверовали, и то како је свакоме од нас Господ дао. Ја сам посадио, Аполос је залио, а Бог је дао да узрасте. Зато нити је што онај који сади, нити онај који залива, него Бог који даје да узрасте. А онај који сади и онај који залива једно су, и сваки ће примити своју плату према свом труду. Ми смо, наиме, Божји сарадници, а ви сте Божја њива, Божја грађевина. По благодати Божјој која ми је дана, ја сам као мудри неимар поставио темељ, а други назиђује. Само сваки нека пази како назиђује. Јер нико не може да постави други темељ сем онога који је постављен, а то је Исус Христос. И ако ко на овом темељу зида злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу, свачије дело изаћи ће на видело; судни дан ће показати, јер ће се у огњу открити, и какво је чије дело – огањ ће показати. Ако чије дело које је назидано остане, тај ће примити награду, ако чије дело изгори, тај ће поднети штету, али ће сам бити спасен, само тако – као кроз огањ.