Прва Корићанима 15:1-34

Обзнањујем вам, браћо, јеванђеље које сам вам проповедао, које ви примисте, у ком и стојите, којим се и спасавате, ако га чврсто држите како сам вам ја објавио, сем ако нисте узалуд поверовали. Јер сам вам пре свега предао што сам и примио: да је Христос умро за наше грехе – по Писму, и да је сахрањен, и да је васкрснут трећега дана – по Писмима, те се јави Кифи, затим Дванаесторици. Потом се одједном јави више од пет стотина браће, од којих већина живи до данас, а неки умреше. Затим се јави Јакову, па онда свима апостолима. А после свих јави се и мени као недоношчету. Јер сам ја најмањи међу апостолима, који није достојан да се назовем апостолом зато што сам гонио Цркву Божју. Али благодаћу Божјом ја сам оно што сам и његова благодат која се излила на мене не оста без плода, него се потрудих више од свих, али не ја, него благодат Божја са мном. Био, дакле, ја или они, тако проповедамо и тако сте поверовали. Али ако се проповеда да је Христос васкрснут из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих? Ако пак нема васкрсења мртвих, онда ни Христос није васкрснут. А ако Христос није васкрснут, тада је празна наша проповед, празна је и ваша вера. Уз то налазимо се и као лажни сведоци Божји зато што смо сведочили против Бога – да је васкрсао Христа, кога није васкрсао, ако мртви заиста не васкрсавају. Јер ако мртви не васкрсавају, ни Христос није васкрснут. А ако Христос није васкрснут, узалудна је ваша вера, још сте у својим гресима. Према томе, пропадоше који у Христу помреше. Ако смо се само у овом животу уздали у Христа, јаднији смо од свих људи. А сам је Христос васкрснут из мртвих као првенац од оних који су умрли. Пошто је, наиме, посредством човека смрт дошла, посредством човека дошло је и васкрсење мртвих. Јер као што у Адаму сви умру, тако ће и у Христу сви оживети. Али сваки у свом реду: као првенац Христос, затим они који Христу припадају – приликом његовог доласка, онда долази крај, кад преда царство Богу и Оцу, кад уништи свако поглаварство, сваку власт и силу. Јер он треба да влада „док не положи све непријатеље под ноге своје”. Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ. Јер „све је покорио под ноге његове”. А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све сем онога који му је све покорио. А кад му све буде покорено, тада ће се и сам Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему. Уосталом, шта ће радити они који се крштавају за мртве? Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се још крштавају за њих? Зашто смо и ми сваки час у опасности? Тако ми ваше хвале, браћо, коју имам у Христу Исусу, Господу нашем – ја умирем сваки дан. Ако сам се само као човек борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не васкрсавају, „једимо и пијмо јер ћемо сутра умрети”. Не варајте се; рђава друштва кваре добре обичаје. Отрезните се честито и не грешите; јер неки људи не знају Бога. На срамоту вам ово говорим.