Прва Корићанима 14:1-25

Тежите за љубављу и покажите ревност за духовне дарове, а нарочито да пророкујете. Јер ко говори чудним језиком – не говори људима, него Богу; нико га, наиме, не разуме, док он Духом говори тајне. Ако ко пророкује – људима говори на назидање, опомену и утеху. Ко говори чудним језиком – изграђује самога себе, а ко пророкује – уздиже Цркву. Желим, наиме, да ви сви говорите чудним језицима, али више да пророкујете. Јер је онај који пророкује већи од онога што говори чудним језицима, сем ако их тумачи – да се Црква уздигне. А сад, браћо, ако вам дођем и говорим чудним језицима, какву ћу вам корист учинити ако вам уз то не говорим у откривењу, или у знању, или у пророштву, или у науци? Па и бездушне ствари које дају глас, као свирала или китара, ако не дају да им се тонови разликују, како ће се познати свирка свирале или китаре? И ако труба да нејасан глас, ко ће се спремити за бој? Тако и ви, ако чудним језиком не кажете разумљиве речи, како ће се разумети шта се говори? Говорићете у ветар. Иако на свету има толико врста језика, ниједан није без значења. Ако, дакле, не знам значење говора, бићу туђин ономе што говори и говорник ће мени бити туђин. Тако и ви, пошто показујете ревност за духовне дарове, настојте да у њима обилујете на уздизање Цркве. Стога, ко говори чудним језиком, нека се моли Богу – да га може протумачити. Јер ако се молим Богу чудним језиком, дух мој се моли, а мој ум остаје без плода. Шта то значи? Молићу се Богу духом, али молићу се и умом; певаћу хвалу духом, али певаћу и умом. Јер ако ти благосиљаш духом, како ће онај који заузима место непосвећеног рећи амин на твоје захваљивање кад не зна шта говориш? Ти, додуше, лепо захваљујеш, али се други не уздиже. Захваљујем Богу што говорим чудним језицима више од свих вас; али у цркви ћу радије рећи пет речи својим умом – да и друге поучим, него хиљаде речи чудним језиком. Браћо, не будите детињастих мисли, него у злоћи будите нејаки, а мислима будите зрели људи. У Закону је написано: „Преко људи који говоре туђим језиком и уснама туђинаца говорићу овоме народу, па ни тако ме неће послушати, говори Господ.” На тај начин чудни језици нису чудни знак за верујуће, него за невернике, а дар пророштва није чудан знак за невернике, него за верујуће. Ако се, дакле, сва црква окупи на једно место и сви буду говорили чудним језицима, па уђу непосвећени или неверници, неће ли рећи да сте луди? Ако пак сви пророкују, па уђе неки неверник или непосвећени, сви га изобличавају, сви га испитују, обелодањују се тајне његова срца, па ће тако пасти ничице и поклониће се Богу објављујући да је Бог стварно у вама.