Filibljanima 2:12-27

Tako, ljubazni moji, kao što me svagda slušaste, ne samo kad sam kod vas, nego i sad mnogo većma kad nisam kod vas, gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem. Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što Mu je ugodno. Sve činite bez vike i premišljanja. Da budete pravi i celi, deca Božja bez mane usred roda nevaljalog i pokvarenog, u kome svetlite kao videla na svetu, pridržavajući reč života, na moju hvalu za dan Hristov, da mi ne bude uzalud trčanje i trud. No ako i žrtvovan budem na žrtvu i službu vere vaše, radujem se, i radujem se s vama svima. Tako i vi radujte se i budite sa mnom radosni. A nadam se u Gospoda Isusa da ću skoro poslati k vama Timotija, da se i ja razveselim razabravši kako ste vi. Jer nijednog nemam jednake misli sa sobom koji se upravo brine za vas. Jer svi traže šta je njihovo, a ne šta je Hrista Isusa. A njegovo poštenje poznajete, jer kao dete ocu sa mnom je poslužio u jevanđelju. Njega, dakle, nadam se da ću poslati odmah kako razberem šta je za mene. A nadam se u Gospodu da ću i sam skoro doći k vama. Ali nađoh za potrebno da pošaljem k vama brata Epafrodita, svog pomagača i drugara u vojevanju, a vašeg poslanika i slugu moje potrebe; jer željaše od srca vas sve da vidi, i žaljaše što ste čuli da je bolovao. Jer beše bolestan do smrti; no Bog pomilova ga, ne samo njega nego i mene, da mi ne dođe žalost na žalost.

Slike za stih Filibljanima 2:12-27