Песма над песмама 8:1-7

Е да си ми као брат, који је на грудима моје мајке сисао! Да те на улици сретнем, пољубила бих те, и нико ме због тога не би презирао. Повела бих те и довела кући своје мајке, оне која ме учила. Дала бих ти да пијеш вина зачињеног, слатког сока мојих нарова. О, да ми је његова лева рука под главом, а десном да ме грли! Заклињем вас, кћери јерусалимске: не будите љубав и не отржите је од сна док сама не буде хтела. Ко је ова што долази из пустиње, наслоњена на драгога свога? Под јабуком сам те пробудила. Тамо су ти мајку спопали трудови, тамо је у трудовима била она која те родила. Стави ме као печат на своје срце, као печат на своју руку. Јер, љубав је јака као смрт, страст жестока као Шеол. Пламен њен је као пламен ватре, огањ разбуктали. Многе воде не могу да угасе љубав ни поплаве да је потопе. Када би неко за љубав понудио све што има у кући, било би докраја презрено.