Рута 1
1
Елимелех се сели у Моав
1За време владавине судија настаде глад у Јудиној земљи. Један човек из Витлејема у Јуди оде са својом женом и своја два сина да као дошљак живи у земљи Моав. 2Човек се звао Елимелех, његова жена Нооми, а његова два сина Махлон и Килјон. Били су Ефратовци из Витлејема у Јуди и отишли су у земљу Моав и у њој се настанили.
3Ноомин муж Елимелех умре, и она остаде са своја два сина. 4Они се оженише Моавкама, од којих се једна звала Орпа, а друга Рута. Када су тамо поживели десет година, 5умреше и Махлон и Килјон. Тако Нооми остаде и без деце и без мужа.
Нооми и Рута се враћају у Витлејем
6Када је чула у Моаву да је ГОСПОД прискочио у помоћ свом народу и дао му хране, Нооми се спреми да се оданде врати са својим снахама. 7Тако она изађе са своје две снахе из места у ком је живела, па кренуше путем да се врате у Јудину земљу.
8Тада Нооми рече својим двема снахама: »Вратите се свака у дом своје мајке. Нека ГОСПОД покаже љубав према вама као што сте ви према својим покојницима и мени. 9Дао вам ГОСПОД да обе нађете мир, свака у дому свога мужа.«
Потом их пољуби за растанак, а оне гласно заплакаше, 10па јој рекоше: »Не. Ми ћемо с тобом твоме народу.«
11Али Нооми рече: »Вратите се, кћери моје. Зашто бисте ишле са мном? Зар ћу родити још синова који би вам могли бити мужеви? 12Идите, вратите се, кћери моје. Ја сам сувише стара за удају. Чак и кад бих мислила да за мене има наде, кад бих се колико ноћас удала, па родила синове, 13зар бисте их чекале док не одрасту? Зар бисте због њих остале неудате? Не, кћери моје. Мени је чемерније него вама, јер се ГОСПОД окренуо против мене.«
14На то оне опет гласно заплакаше.
Потом Орпа пољуби своју свекрву и оде, али Рута остаде с њом.
15Нооми јој рече: »Ено твоја јетрва се враћа своме народу и својим боговима. Врати се и ти с њом.«
16Али Рута рече: »Не наговарај ме да те оставим и окренем се од тебе. Јер, куд год ти идеш, идем и ја, и где год се ти настаниш, настанићу се и ја. Твој народ биће мој народ и твој Бог биће мој Бог. 17Где ти умреш, умрећу и ја и тамо ће ме сахранити. Нека ме ГОСПОД најстроже казни ако ме ишта осим смрти растави од тебе.«
18Видевши да је Рута чврсто одлучила да иде с њом, Нооми престаде да је одговара. 19Тако су њих две ишле док нису стигле у Витлејем.
А када су стигле, читав град се ускомеша због њих.
Жене су говориле: »Да ли је могуће – Нооми!«
20Али она им рече: »Не зовите ме Нооми#1,20 Нооми значи »срећна« или »мила«.. Зовите ме Мара#1,20 Мара значи »чемерна, горка« или »тужна«., јер ми је Свесилни испунио живот горчином. 21Отишла сам пуних руку, а сада ме ГОСПОД враћа без игде ичега. Зашто да ме зовете Нооми кад ме је ГОСПОД ударио невољом и Свесилни довео несрећу на мене?«
22Тако се Нооми вратила из Моава са својом снахом Рутом Моавком. Стигле су у Витлејем баш када је почињала жетва јечма.
Trenutno izabrano:
Рута 1: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International