Пословице 4:14-27

Не иди стазом опаких и не ходај путем зликоваца. Избегавај га, не прелази га, окрени се од њега и иди својим путем. Јер, они не могу да заспе док зло не учине, сан им не долази на очи док некога не оборе. Они се опакошћу хране као хлебом и насиљем се опијају као вином. Стаза праведникова је као сјај зоре – све јаче сија до пуног дана. А пут опаких је као дубока тмина – и не знају о шта се спотичу. Сине мој, обрати пажњу на моје речи, помно саслушај шта ти говорим. Не испуштај их из вида, чувај их у срцу. Јер оне су живот ономе ко их нађе и здравље целом човечијем телу. Више од свега чувај срце, јер оно је врело живота. Уклони изопаченост из својих уста, нека ти речи преваре буду далеко од усана. Очима гледај право напред, поглед право пред себе упири. Осмотри стазу на коју крочиш и нека буду чврсти сви твоји путеви. Не скрећи ни десно ни лево, ногу склањај од зла.