Пословице 26:13-28

Лењивац каже: »Рикање се чује на путу! Лав је на улицама!« Као што се врата окрећу на шаркама, тако се лењивац преврће на постељи. Лењивац умочи руку у чинију, али га мрзи да је врати до уста. Лењивац је у својим очима мудрији него седам људи који разумно одговарају. Пса за уши хвата пролазник који се у туђу свађу умеша. Као лудак који испаљује буктиње и смртоносне стреле, такав је човек који превари ближњега, па каже: »Само сам се шалио!« Без дрва, ватра се гаси; без оговарача, свађа престаје. Ћумур је за жеравицу и дрво за ватру, а свадљивац да распири кавгу. Оговарачеве речи су као најслађи залогаји: спуштају се у дубину трбуха. Сребрна глеђ на земљаном суду ласкаве су речи из опаког срца. Онај ко мрзи крије се иза речи, а у себи носи превару. Иако умиљато говори, не веруј му, јер му је седам гнусоба у срцу. Мржњу прикрива варком, али његова опакост разоткриће се на скупу. Ко јаму копа, сам у њу пада; ко камен ваља, камен се на њега преваљује. Лажљив језик мрзи оне којима чини нажао, а ласкава уста доносе пропаст.