Пословице 21:1-16

Царево срце је као поток у руци ГОСПОДЊОЈ – он га скреће куд га воља. Човеку се сви његови путеви чине прави, али ГОСПОД процењује срце. Да се чини што је право и праведно милије је ГОСПОДУ него жртва. Охоле очи и надмено срце – светиљка опаких – грех су. Науми марљивога воде у благостање, а науми брзоплетога у немаштину. Богатство стечено лажљивим језиком дашак је несталан и води у смрт. Опаке ће однети њихово насиље, јер неће да чине оно што је право. Кривац иде искривљеним путем, а недужни чини оно што је исправно. Боље је живети на углу крова него са свадљивом женом у кући. Опаки жуди за злом и нема милости према ближњему. Када се ругалац казни, лаковерни постаје мудар; када се мудри поучи, стиче знање. Праведни Бог мотри на кућу опакога и опаке баца у пропаст. Ко запуши уши на вапај сиромаха, и он ће тако вапити, а нико му се неће одазвати. Поклон дат у тајности утишава гнев, а мито у потаји бес. Кад се изврши правда, праведник се радује, а злочинце обузима ужас. Човек који одлута са пута разборитости завршава у друштву покојникâ.