Пословице 20:16-30

Узми огртач ономе ко јемчи за странца и задржи га као залог када то чини за туђинца. Хлеб стечен на превару сладак је човеку, али после су му уста пуна шљунка. Науми успевају захваљујући савету; уз добре саветнике води рат. Оговарач издаје тајне; зато се клони онога ко сувише прича. Ко прокуне свога оца или мајку, светиљка ће му се угасити у најцрњем мраку. Брзо стечено имање на почетку неће бити благословено на крају. Немој да кажеш: »Вратићу ти за ово зло!« Сачекај ГОСПОДА, и он ће те спасти. ГОСПОДУ су мрски неједнаки тегови и нетачан кантар не ваља. ГОСПОД управља човечијим корацима; како онда да човек разуме свој пут? Клопка је за човека кад пожури да нешто прогласи светињом, а потом се покаје због свога завета. Мудар цар распрши опаке, а онда их прегази точковима. Дух човечији је светиљка ГОСПОДЊА која истражује његово унутрашње биће. Љубав и истина чувају цара – љубављу се његов престо учвршћује. Снага краси младиће, а старцима је седа глава украс. Зло се батинама чисти и ударци чисте унутрашње биће.