Пословице 13:1-15

Мудар син слуша очеве поуке, а ругалац не слуша прекор. Добре речи се човеку враћају као добро, а неверни жуде само за насиљем. Ко пази на своје речи, на свој живот пази, а ко говори непромишљено, пропашће. Лењивац жели, а не добија ништа, а марљивима се жеље остварују. Праведници мрзе лажљиве речи, а опаки се брукају и срамоте. Праведност чува честитога, а опакост обара грешника. Неко се гради да је богат, а нема ништа. Други се гради да је сиромашан, а има велико богатство. Човек може богатством да откупи живот, а сиромаху нико не прети. Светлост праведникâ весело сија, а светиљка опаких се гаси. Охолост рађа само свађу, а мудрост је код оних који прихватају савет. Непоштено стечено богатство се истопи, а ко мало-помало скупља, има све више. Предуго надање доноси бол срцу, а испуњена жеља дрво је живота. Ко презире поуку, пропашће, а ко поштује заповест, биће на миру. Учење мудрих извор је живота – одвраћа човека од замки смрти. Разборитост доноси наклоност, а живот неверних је тежак.