Соломонове пословице:
Мудар син весели оца,
а безуман син жалости мајку.
Непоштено стечено благо безвредно је,
а праведност избавља од смрти.
ГОСПОД не дâ да праведници гладују,
а опаке спречава да добију што желе.
Лење руке осиромашују човека,
а марљиве руке доносе богатство.
Мудар је ко лети скупља усеве,
а ко спава у време жетве, навлачи срамоту.
Благослови красе главу праведника,
а насиље прекрива уста опакога.
Сећање на праведника биће благослов,
а иструнуће име опакога.
Мудри у срцу прихватају заповести,
а брбљиви безумник пропада.
Ко живи честито, живи спокојно,
а ко пође кривим путем, биће откривен.
Ко намигује, жалост изазива,
а брбљиви безумник пропада.
Уста праведникова врело су живота,
а насиље прекрива уста опакога.
Мржња сеје раздор,
а љубав покрива сва рђава дела.
Мудрост је на уснама умних,
а батина је за леђа онога ко нема памети.
Мудри похрањују знање,
а безумникова уста блиску пропаст.
Богатство је богатоме утврђен град,
а сиромаштво пропаст сиромаху.
Живот је плата праведникова,
а добит опакога казна је за грех.
Ко мари за стегу, на путу је у живот,
а ко се не осврће на прекор, креће странпутицом.
Ко скрива мржњу, лажљив је,
а ко шири клевете, безуман је.
Где је много речи, ту није без греха,
а ко зауздава језик, мудар је.
Језик праведников чисто је сребро,
а срце опакога безвредно је.
Усне праведникове хране многе,
а безумни гину јер немају памети.