Посланица Филимону 1:4-16

Увек захваљујем своме Богу, сећајући те се у својим молитвама, јер чујем за твоју љубав према свима светима и за твоју веру у Господа Исуса. Нека твоје учествовање у вери буде делотворно, да спознаш свако добро које имамо у Христу. Твоја љубав ме је веома обрадовала и ободрила, јер си ти, брате, окрепио срце светих. Стога, иако бих у Христу имао смелости да ти наредим шта треба да радиш, због љубави радије молим, такав какав сам, Павле, старац, а сада и сужањ Христа Исуса: молим те за свога сина Онисима, кога сам родио у оковима. Он ти је раније био бескористан, а сада је користан не само теби него и мени. Шаљем ти га назад, њега, то јест своје сопствено срце. Хтео сам да га задржим код себе, да ми уместо тебе служи док сам у оковима за еванђеље, али нисам ништа хтео да учиним без твог знања, да твоје добро дело не буде изнуђено, него драговољно. Можда је баш зато био накратко од тебе одвојен да би га ти заувек добио и то не више као роба, него као више од роба – као драгог брата. Он ми је веома драг, а колико ли је тек дражи теби, не само као човек него и у Господу.