4. Мојсијева 30:9-16

»Завет или обавеза коју је на себе преузела удовица или распуштеница, обавезује је. »Ако се заветује жена која живи са својим мужем или се уз заклетву обавеже обећањем, а њен муж чује за то, али не каже ништа и не забрани јој, тада важе сви њени завети или обећања којима се обавезала. Али, ако их њен муж поништи када чује за њих, онда више не важи ниједан завет ни обећање које је дала. Њен муж их је поништио и ГОСПОД ће јој опростити. Њен муж може да потврди или да поништи сваки њен завет или уз заклетву дато обећање о одрицању. Али, ако јој муж о томе из дана у дан ништа не говори, тада он потврђује све њене завете или обећања која је обавезују. Потврђује их тиме што о њима ништа не каже када за њих чује. Ако их, пак, поништи након неког времена пошто је за њих чуо, онда ће он сносити последице њеног греха.« То су прописи које је ГОСПОД дао Мојсију у вези са односима између човека и његове жене, и између оца и његове младе кћери која још живи у његовој кући.