4. Мојсијева 22:1-13

Потом Израелци кренуше даље и утаборише се на Моавским пољанама, источно од реке Јордан, преко пута Јерихона. Валак син Ципоров видео је све што је Израел учинио с Аморејцима. Моавци се силно препадоше од толиког народа и обузе их ужас због Израелаца. Моавци рекоше мидјанским старешинама: »Ова руља ће слистити све око нас као што во слисти траву на пољу.« Стога Валак син Ципоров, који је у то време био цар Моава, одлучи да пошаље гласнике да позову Валаама сина Веоровог, који је био у Петору, на реци Еуфрат, у свом завичају, с поруком: »Неки народ изашао је из Египта. Раширио се по свој земљи и настанио се крај мене. Јачи је од мене, па зато дођи и баци клетву на тај народ. Можда ћу тада моћи да га надјачам и истерам из земље. Јер, знам да је благословен онај кога ти благословиш и проклет онај кога ти прокунеш.« Тако моавске и мидјанске старешине одоше, носећи са собом плату за гатање. Када су дошли Валааму, пренеше му Валакову поруку, а он им рече: »Преноћите овде, а ја ћу вас известити о ономе што ми ГОСПОД буде рекао.« Тако моавски кнежеви остадоше код њега. Бог дође Валааму и упита: »Ко су ови људи код тебе?« А Валаам рече Богу: »Валак син Ципоров, цар Моава, послао ми је ову поруку: ‚Неки народ изашао је из Египта и прекрио сву земљу. Дођи и за мене баци клетву на њега. Тада ћу можда моћи да га нападнем и отерам.‘« Али Бог рече Валааму: »Не иди с њима. Не бацај клетву на тај народ, јер је благословен.« Када је Валаам ујутро устао, рече Валаковим кнежевима: »Вратите се у своју земљу, јер је ГОСПОД одбио да ме пусти с вама.«