Еванђеље по Марку 3

Излечење човека са осушеном руком

(Мт 12,9-14; Лк 6,6-11)

1Када је Исус опет ушао у синагогу, тамо је био један човек са осушеном руком. 2А они су будно пазили на Исуса да виде да ли ће га излечити у суботу, како би могли да га оптуже.

3»Стани у средину«, рече Исус човеку са осушеном руком, 4па упита остале: »Да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?«

Али они су ћутали.

5Он их гневно погледа, потресен због окорелости њиховог срца, па рече човеку: »Испружи руку.«

И овај је испружи и рука му постаде сасвим здрава.

6Тада фарисеји изађоше и одмах са иродовцима почеше да се договарају против Исуса – како да га убију.

Народ хрли за Исусом

7Исус се са ученицима повуче на море, а за њим пође силно мноштво из Галилеје и Јудеје, 8из Јерусалима и Идумеје, с оне стране реке Јордан и из околине Тира и Сидона. Пошто су чули шта је чинио, силно мноштво дође к њему. 9Тада он рече ученицима да му припреме чамац, да га народ не би згњечио, 10јер је многе излечио, па су се болесни гурали према њему да га дотакну.

11Када би га нечисти духови угледали, падали би пред њим и викали: »Ти си Син Божији!«

12А он их је строго опомињао да не обзнањују ко је.

Избор Дванаесторице

(Мт 10,1-4; Лк 6,12-16)

13Потом се попе на гору и позва оне које је хтео, и они дођоше к њему. 14Одреди дванаесторицу – који се још зову и апостоли#3,14 који … апостоли У неким рукописима не стоји: који се још зову и апостоли. – да буду с њим, да их шаље да проповедају 15и да имају власт да истерују демоне. 16А одредио је ову дванаесторицу: Симона, кога назва Петар, 17Јакова Зеведејевог и Јована, Јаковљевог брата, које назва Воаниргес, то јест Синови грома, 18затим Андреју, Филипа, Вартоломеја, Матеја, Тому, Јакова Алфејевог, Тадеја, Симона Кананеја 19и Јуду Искариотског, који га је издао.

Исус и Веелзевул

(Мт 12,22-32; Лк 11,14-23; 12,10)

20Онда уђе у једну кућу, а толико се народа опет окупило да нису могли чак ни хлеб да поједу. 21Када су за то чули његови, пођоше да га обуздају, јер се говорило да није при себи.

22А учитељи закона који су дошли из Јерусалима говорили су: »Опседнут је Веелзевулом. Он помоћу демонског владара изгони демоне.«

23Исус их позва к себи и поче да им говори у причама: »Како може Сатана да изгони Сатану? 24Ако је неко царство против себе подељено, то царство не може да опстане. 25И ако је неки дом против себе подељен, тај дом не може да опстане. 26Па, ако је Сатана устао против самога себе и поделио се, он не може да опстане, него му је дошао крај.

27»Нико не може да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже. Тек тада може да му опљачка кућу.

28»Истину вам кажем: људима ће бити опроштени сви греси и увреде, ма колико вређали. 29Али, ко увреди Светога Духа, неће му бити опроштено довека, него је крив за вечни грех.«

30То рече јер су говорили: »Опседнут је нечистим духом.«

Исусова мајка и браћа

(Мт 12,46-50; Лк 8,19-21)

31Уто стигоше Исусова мајка и његова браћа. Док су стајали напољу, послаше једнога к њему да га позове.

32А око њега је седео народ, па му рекоше: »Ено те напољу траже твоја мајка и твоја браћа.«

33Тада их Исус упита: »Ко су моја мајка и моја браћа?«

34Онда погледа оне који су седели у кругу око њега и рече: »Ево моје мајке и моје браће. 35Ко год извршава Божију вољу, тај је мој брат, и сестра, и мајка.«

Trenutno izabrano:

Еванђеље по Марку 3: SB-ERV

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj