Еванђеље по Луки 22
22
Завера против Исуса
(Мт 26,1-5, 14-16; Мк 14,1-2, 10-11; Јн 11,45-53)
1Приближавао се Празник бесквасног хлеба, који се зове Пасха. 2А првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да убију Исуса, јер су се бојали народа.
3Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариотски, једног од Дванаесторице. 4Он оде првосвештеницима и заповедницима храмске страже и договори се с њима како да им изда Исуса. 5Они се обрадоваше и сложише се да му дају новца. 6Он пристаде, па поче да тражи повољну прилику да им га преда када с њим не буде народа.
Припреме за Пасху
(Мт 26,17-25; Мк 14,12-21; Јн 13,21-30)
7Дође Дан бесквасног хлеба, када је требало жртвовати пасхално јагње, 8па Исус посла Петра и Јована, рекавши: »Идите и спремите нам да једемо пасхалну вечеру.«
9»Где хоћеш да је спремимо?« упиташе га они.
10А он им рече: »Када уђете у град, сусрешће вас човек који носи крчаг с водом. Идите за њим у кућу у коју он уђе 11и реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ 12Он ће вам показати велику, намештену собу на спрату. Тамо спремите.«
13И они одоше и нађоше све како им је и рекао, и спремише пасхалну вечеру.
Господња вечера
(Мт 26,26-30; Мк 14,22-26; 1. Кор 11,23-25)
14Када је дошло време, Исус леже за трпезу, а апостоли с њим.
15Он им рече: »Веома сам желео да једем ову пасхалну вечеру с вама пре свога страдања. 16Јер, кажем вам: нећу је више јести док се не испуни у Божијем царству.«
17Онда узе чашу, захвали Богу, па рече: »Узмите је и разделите међу собом. 18Јер, кажем вам: више нећу пити од лозиног рода док не дође Божије царство.«
19Затим узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде им, говорећи: »Ово је моје тело, које се даје за вас. Чините ово мени у спомен.«
20Тако узе и чашу после вечере, говорећи: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу#22,20 мојом крвљу Или: у мојој крви., која се пролива за вас. 21Али, ево, рука мога издајника на трпези је са мојом. 22Јер, Син човечији ће отићи као што је одређено, али тешко оном човеку који га издаје.«
23Тада они почеше међусобно да се испитују који би од њих могао да буде тај који би то учинио.
Ко је највећи?
24Међу њима настаде и препирка око тога којег од њих треба сматрати највећим.
25Тада им Исус рече: »Цареви господаре својим народима, и они који имају власт над њима себе зову добротворима. 26Али ви немојте тако. Него, највећи међу вама треба да буде као најмлађи, и онај који влада као онај који служи. 27Јер, ко је већи: онај за трпезом или онај који служи? Зар није онај који је за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи. 28Ви сте они који су истрајали са мном у мојим искушењима. 29Зато вам у наследство дајем Царство као што га је Отац дао мени, 30да једете и пијете за мојом трпезом у мом Царству и да седите на престолима и судите дванаест племена Израелових.«
Исус предсказује да ће га се Петар одрећи
(Мт 26,31-35; Мк 14,27-31; Јн 13,36-38)
31»Симоне, Симоне, ево Сатана је затражио да вас прорешета као пшеницу. 32Али ја сам се молио за тебе, да се твоја вера не угаси. А ти, када се обратиш, учврсти своју браћу.«
33»Господе«, рече му Петар, »спреман сам да с тобом идем и у тамницу и у смрт!«
34»Кажем ти, Петре«, рече Исус, »петао се данас неће огласити док трипут не порекнеш да ме познајеш.«
Новчаник, торба и мач
35Онда рече свима: »Да ли вам је нешто недостајало када сам вас послао без новчаника, торбе и обуће?«
»Ништа«, рекоше они.
36А он им рече: »Али сада, ко има новчаник, нека га узме, а тако и торбу. А ко нема мач, нека прода огртач и купи га. 37Јер, кажем вам: на мени треба да се испуни оно што је записано:
‚Убројаше га међу безаконике.‘#Ис 53,12
Да, испуњава се оно што се односи на мене.«
38»Господе«, рекоше они, »ево овде два мача.«
А он им рече: »Довољно је.«
Исус се моли на Маслинској гори
(Мт 26,36-46; Мк 14,32-42)
39Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим.
40Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.«
41Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се, 42говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.«
43Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио. 44А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу.#22,43-44 У неким раним рукописима не налазе се 43. и 44. стих.
45Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају, 46па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.«
Исус издан и ухваћен
(Мт 26,47-56; Мк 14,43-50; Јн 18,3-11)
47Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице – оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби, 48а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?«
49Када су они око њега видели шта ће се десити, рекоше: »Господе, да ударимо мачем?«
50И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
51А Исус рече: »Доста с тим!« па дотаче оно ухо и зацели га.
52Тада рече онима који су дошли да га ухвате – првосвештеницима, заповедницима храмске страже и старешинама: »Изашли сте с мачевима и тољагама, као на неког разбојника. 53Сваки дан сам био с вама у Храму, и нисте ме ухватили. Али ово је ваше време – када влада тама.«
Петар се одриче Исуса
(Мт 26,57-58, 69-75; Мк 14,53-54, 66-72; Јн 18,12-18, 25-27)
54Тада га ухватише, одведоше и уведоше у првосвештеникову кућу. А Петар је ишао за њима на одстојању. 55Када су наложили ватру насред дворишта и сели заједно, и Петар седе међу њих.
56Једна слушкиња га угледа како седи код ватре, па га загледа и рече: »И овај је био с њим!«
57Али он порече говорећи: »Не познајем га, жено.«
58Мало после га угледа један, па рече: »И ти си један од њих!«
А Петар рече: »Човече, нисам.«
59Када је прошао отприлике један сат, један други одлучно изјави: »Овај је заиста био с њим, јер је Галилејац.«
60А Петар рече: »Човече, не знам о чему говориш.«
И управо тада, док је он још говорио, огласи се петао. 61Господ се окрену и погледа Петра и Петар се сети речи које је Господ изговорио: »Пре него што се петао данас огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, 62па изађе напоље и горко заплака.
Чувари се ругају Исусу
(Мт 26,67-68; Мк 14,65)
63А људи који су чували Исуса ругали су му се и ударали га.
64Повезали су му очи и говорили: »Пророкуј! Ко те ударио?«
65И обасипали су га још многим другим увредама.
Исус пред Синедрионом
(Мт 26,59-66; Мк 14,55-64; Јн 18,19-24)
66Када је свануло, састаше се народне старешине, првосвештеници и учитељи закона, па доведоше Исуса пред свој Синедрион.
67»Ако си ти Христос, кажи нам«, рекоше.
А он им рече: »Кад бих вам и рекао, не бисте ми веровали. 68И кад бих ја вас питао, не бисте ми одговорили. 69Али од сада ће Син човечији седети Силноме Богу здесна.«
70Тада сви рекоше: »Ти си, дакле, Син Божији?«
»Тако је како кажете: Ја сам«, рече им он.
71Они тада рекоше: »Зар нам треба још неки доказ? Сами смо чули из његових уста.«
Trenutno izabrano:
Еванђеље по Луки 22: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
