3. Мојсијева 7:1-12

»Ово је закон за жртву за кривицу, која је пресвета: Нека се жртва за кривицу коље на месту где се коље жртва паљеница, а њеном крвљу нека се запљусне жртвеник са свих страна. Нека се принесе сав њен лој: улојени реп и лој са утробе, оба бубрега са лојем који је на њима при слабинама и привесак јетре, који треба извадити заједно са бубрезима. Нека то свештеник спали на жртвенику као жртву ГОСПОДУ спаљену ватром. То је жртва за кривицу. Сме да је једе свако мушко из свештеничке породице, али нека је једе на светом месту. Она је пресвета. »Исти закон важи и за жртву за очишћење и за жртву за кривицу. Обе припадају свештенику који њима врши обред помирења. Свештеник који за некога приноси жртву паљеницу може за себе да задржи њену кожу. Свака житна жртва, било печена у пећи или спремљена у лонцу или тигању, припада свештенику који је приноси. Свака житна жртва, замешена с уљем или сува, припада свим Аароновим синовима подједнако.« »Ово је закон за жртву за заједништво која се приноси ГОСПОДУ:« »Ако се приноси из захвалности, нека се онда са овом жртвом захвалницом принесу и бесквасне погаче замешене с уљем, бесквасне лепиње премазане уљем и погаче од белог брашна замешене с уљем.