Тужбалице 4
4
Јерусалим после пада
1Како потамне злато,
суво злато изгуби сјај!
Свети драгуљи разбацани
по угловима свих улица.
2Драгоцени синови сионски,
некада цењени као чисто злато,
сада су на цени колико и глинене посуде,
дело грнчарево.
3Чак и шакалице пружају дојке
да подоје своје младунце,
а кћери мога народа окрутне постадоше
као нојеви у пустињи.
4Одојчету се језик
од жеђи лепи за непце,
деца траже хлеба,
а нико да им га пружи.
5Они што су некад јели посластице,
таворе на улицама,
они који су одрасли у пурпуру,
по буњиштима се ваљају.
6Казна за злодело Кћери мога народа
тежа је од казне за грехе Содоме,
која је у трен ока разорена
иако нико не диже руку на њу.
7Њени су кнежеви били
чистији од снега, бељи од млека,
тела руменијег од корала,
углачаног као лазулит.
8Сада су црњи од чађи,
више их не препознају на улици.
Кожа им се залепила за кости,
као дрво се осушила.
9Боље је онима који погинуше од мача
него онима који гину од глади,
којима живот копни,
јер их прободе несташица плодова пољских.
10Својим рукама су самилосне жене
кувале своју децу,
њима се храниле
у време слома Кћери мог народа.
11ГОСПОД је докраја искалио своју срџбу,
свој љути гнев излио
и на Сиону запалио огањ
који му сажеже темеље.
12Нису веровали цареви земаљски,
ни сви становници света
да ће непријатељ и душманин
ући кроз капије Јерусалима.
13Све то због грехâ његових пророка
и злоделâ његових свештеника,
који су усред њега
проливали крв праведникâ.
14Сада главињају улицама као слепи,
крвљу опогањени,
па се нико не усуђује
да им дотакне одећу.
15»Одлазите, нечисти!« вичу им.
»Одлазите, одлазите! Не дотичите нас!«
И кад побегну и кад буду лутали,
народи ће говорити:
»Не могу више да остану овде.«
16Сâм ГОСПОД их је распршио#4,16 Сâм … распршио Дословно: Лице Јахвеово (ГОСПОДЊЕ) их је распршило.
и више над њима не бди.
Свештеницима се више не указује част,
за старешине нема наклоности.
17Очи нам ишчилеше
док смо помоћ чекали узалуд.
Са својих осматрачница смо гледали
иде ли народ који не може да нас спасе.
18Вребали су на нас,
па нисмо смели да идемо својим улицама.
Крај нам је био близу, дани одбројани;
да, крај нам је дошао.
19Наши су гонитељи били бржи
од орлова на небу;
жестоко су нас гонили по горама,
у заседи нас чекали у пустињи.
20Ухватише у своје замке
наш животни дах, помазаника ГОСПОДЊЕГ,
онога за кога смо говорили:
»Њиме заклоњени,
живећемо међу народима.«
21Весели се и радуј, Кћери едомска,
ти која живиш у земљи Уц.
И до тебе ће стићи чаша –
напићеш се и скинути се гола.
22Твоја казна је довршена, Кћери сионска,
Бог ти неће продужити изгнанство.
А твоја злодела ће казнити, Кћери едомска,
и разоткрити твоје грехе.
Trenutno izabrano:
Тужбалице 4: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International