Тужбалице 3:17-24

Мојој души мир је одузет, заборавих шта значи срећа. Зато рекох: »Нестаде моја снага и оно чему сам се надао од ГОСПОДА.« Сећам се своје невоље и лутања, пелена и отрова, сећам их се добро, и душа ми је потиштена. Али ово дозивам у памет и зато се надам: Не престаје љубав ГОСПОДЊА, нема краја његовој самилости, обнављају се свакога јутра. Верност је твоја велика. »ГОСПОД је мој део«, моја душа каже, »зато ћу га чекати.«