Јоил 2:7-15

Као ратници јуришају, као војници се веру по зидинама. Сви корачају право, не скрећући са свога пута. Не гурају један другога, свако право напред корача. Кроз редове одбране продиру своје редове не реметећи. На град наваљују, дуж зидина трче. Уз куће се пентрају, кроз прозоре улазе као провалници. Пред њима се земља тресе, небо дрхти, сунце и месец помрачују, а звезде више не светле. ГОСПОД грми на челу своје војске; нема броја његовим снагама и силни су они који његову реч извршавају. Велик је Дан Господњи и страшан. Ко да га издржи? »Још и сада«, говори ГОСПОД, »вратите ми се свим својим срцем, постећи, плачући и кукајући.« Срце раздерите, а не одећу. Вратите се ГОСПОДУ, своме Богу, јер он је милостив и самилостан, спор да се разгневи и препун љубави и невољан да пошаље несрећу. Ко зна? Можда се окрене и сажали, па за собом остави благослов – житне жртве и леванице за ГОСПОДА, вашега Бога. Дуните у овнујски рог на Сиону, прогласите свети пост, сазовите свети скуп.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Јоил 2:7-15