Јов 41
41
1»Нико није срчан толико да га раздражи.
Па ко онда мени да се супротстави?
2Ко је то икад мени дошао,
па сам му платио да се нагодимо?
Све под небом мени припада.
3Нећу ћутати о његовим удовима,
о силној снази и лепоти стаса.
4Ко може горњу одећу да му свуче?
Ко ће двоструки оклоп да му пробије?
5Ко сме врата губице његове да отвори,
окружена зубима застрашујућим?
6На леђима му низови штитова,
једних уз друге чврсто приљубљених;
7тако су близу један другом
да ни ваздух између њих не пролази.
8Чврсто су један с другим спојени,
један уз другог приања и не могу се раздвојити.
9Када кине, светлост из њега севне;
очи су му као зраци зоре.
10Из уста му буктиње пламте,
огњене варнице из њих фрцају.
11Из ноздрва му дим куља
као из лонца на ватри трском наложеној.
12Његов дах угљевље запали
и пламен му из уста сукља.
13Силна снага лежи му у врату,
а пред њим страх иде.
14Набори на месу чврсто су му спојени,
сливени и непомерљиви.
15Груди су му тврде као стена,
тврде као доњи жрвањ.
16Кад се дигне, богови се престраве,
сметени од његових удараца разорних.
17Мач га дохвати, али се одбије,
а тако и копље, стрела и сулица.
18Њему је гвожђе као слама,
бронза као труло дрво.
19Стреле га не терају у бекство,
као стрњика му је камење из праћке.
20Он тољаге сматра стрњиком,
смеје се фијукању копља.
21Одоздо му црепови назубљени,
који у блату траг као од млатила остављају.
22Под њим дубине ускључају као лонац
и море се запени као помаст у котлу.
23За собом светлуцаву бразду оставља
– човек би помислио да је океан#41,23 океан Дословно: дубина. оседео.
24Ништа на земљи није му равно,
створењу неустрашивом.
25Он свисока гледа на све надмене;
он је цар над свим охолима.«
Trenutno izabrano:
Јов 41: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International