Јов 31
31
1»Склопих савез са својим очима
да ниједну девојку не погледам пожудно.
2Јер, шта је део човеков од Бога одозго,
какво му је наследство од Свесилнога са висина?
3Зар није пропаст за покваренога,
несрећа за оне који чине злодела?
4Зар он не види моје путеве
и не броји све моје кораке?
5»Ако сам ходао у лажи
или ми је нога хитала за преваром
6– нека ме Бог измери на кантару праведности,
и знаће да сам беспрекоран –
7ако ми је корак скренуо са стазе,
ако ми се срце повело за очима,
ако су ми се руке укаљале,
8нека онда други поједе што сам засејао,
нека моје изданке ишчупају из корена.
9Ако ми је нека жена завела срце,
ако сам на вратима вребао на ближњега,
10нека се онда моја жена пода другом,
нека онда с њом спавају други.
11Јер, то би било срамотно дело,
грех који заслужује осуду.
12Јер, то је огањ који сажиже до Авадона,
који би све моје усеве из корена ишчупао.
13Ако сам слугама и слушкињама ускратио правду
кад су се на мене жалили,
14шта ћу учинити кад Бог устане?
Шта ћу одговорити кад полажем рачун?
15Зар ме није начинио у утроби мајчиној
исти Онај који је и њих саздао у материци?
16Ако сам се оглушио на молбе сиромахâ
или дозволио да удовица очи исплаче,
17ако сам јео залогај хлеба
а да га са сирочетом нисам поделио
18– иако сам му од своје младости био као отац
и од свог рођења удовицу водио као пастир –
19ако сам гледао неког како страда јер нема одеће
или убогога без покривача,
20а да ме није од срца благосиљао
што сам га руном својих оваца угрејао,
21ако сам на сироче подигао руку,
знајући да имам утицаја на суду,
22нека ми плећка испадне из рамена,
нека ми се рука ишчупа из зглоба раменог.
23Јер, зазирао сам од пропасти од Бога
и због величанства његовог нисам то чинио.
24Ако сам се уздао у злато
или ако сам чистом злату рекао: ‚Сигурности моја‘,
25ако сам се радовао свом великом богатству,
благу које сам својим рукама стекао,
26ако сам гледао сунце у његовој блиставости
или месец како путује у свом сјају,
27па ми је срце било потајно заведено
да им руком пошаљем пољубац,
28и то би био злочин који заслужује осуду,
јер бих изневерио Бога на висини.
29Ако сам се радовао несрећи свога непријатеља
или ликовао због невоље која га је снашла,
30нисам својим устима дао да згреше
призивајући проклетство на његов живот;
31ако људи из мог шатора никад нису рекли:
‚Коме он није дао меса да се наједе?‘
32и ниједан дошљак није морао напољу да преноћи,
јер сам путнику увек отварао врата;
33ако сам тајио свој грех као што то чине људи
у грудима кријући своју кривицу,
34јер сам се толико плашио гомиле
и стрепео од презира братстава
да сам ћутао и нисам излазио на врата…
35»О, кад би било неког да ме саслуша!
Ево, потписујем своју одбрану.
Нека ми Свесилни одговори,
нека мој тужитељ напише оптужницу.
36На свом рамену бих је носио,
и ставио је на себе као круну.
37Положио бих му рачун о свим корацима својим,
као кнез бих му приступио.
38»Ако моја земља завапи против мене
и све њене бразде заплачу заједно,
39ако сам њене плодове прождро не плативши
и ојадио душу њених закупаца,
40место пшенице нека изникне трњак
и место јечма коров.«
Овим завршавају Јовове беседе.
Trenutno izabrano:
Јов 31: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International