Јов 3
3
Јов проклиње дан свог рођења
1После тога, Јов проговори и прокле дан свог рођења.
2Рече:
3»Не било дана кад сам се родио,
ни ноћи која рече: ‚Дечак се зачео!‘
4Нека се тај дан претвори у таму,
не марио за њега Бог на висини,
светлост га не осветљавала.
5Присвојиле га тама и сенка смрти,
облаци га застрли,
помрачења му надјачала светлост.
6А ону ноћ густа тмина однела,
не убрајала се у дане у години,
не нашла се ни у једном месецу.
7Јалова била она ноћ,
не чуло се у њој радосно клицање.
8Проклели је они који дан проклињу,
који левијатана умеју да пробуде.
9Потамнеле звезде њеног сванућа,
жудно чекала светлост узалуд,
не угледала зраке зорине
10што ми није затворила врата утробе
ни сакрила муку од мојих очију.
11Што нисам умро у мајчиној утроби,
што не издахнух излазећи из ње?
12Што ме колена прихватише
и што ме груди подојише?
13Јер, сад бих лежао и био миран,
спавао бих и почивао
14са царевима и саветницима земаљским
који су себи саградили рушевине,
15или са кнежевима који су имали злата,
који су сребром напунили куће.
16Или, што нисам био као недоношче закопано,
као нејаче што светлост дана не угледа?
17Тамо опаки не изазивају метеж,
тамо се изнемогли одмарају.
18Сужњи су на миру,
не чују више вику стражара.
19Тамо су мали и велики,
и роб је слободан од свог господара.
20Зашто је светлост дата паћенику
и живот онима чемерне душе,
21онима који чезну за смрћу, а она не долази,
који за њом трагају више но за благом закопаним,
22који су пуни радости
и од среће кличу кад гроб пронађу?
23Шта ће живот човеку чији је пут сакривен,
око кога је Бог подигао ограду?
24Јер, уздаси су ми као хлеб насушни,
као вода ми се разливају јецаји.
25Снашло ме оно од чега сам стрепео,
стигло ме оно чега сам се плашио.
26Немам мира ни спокоја,
починка немам, само неспокој.«
Trenutno izabrano:
Јов 3: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International