Јов 29:11-25

Ко год ме чуо, хвалио ме, и ко год ме видео, лепо је говорио о мени, јер сам избављао сиромаха када завапи и сироче без помоћи. Самртник ме благосиљао; учинио сам да срце удовице радосно кличе. Праведност сам обукао као одећу, правда ми је била огртач и оглавље. Био сам очи слепоме и ноге хромоме; био сам отац убогима и незнанца заступао у парници. Ломио сам очњаке покварењаку и плен му отимао између зуба. Мислио сам: ‚Умрећу у свом гнезду, дани ће ми бити као зрнца песка. Корење ће ми допирати до воде, а роса ми сву ноћ лежати по гранама. Снага ће ми се стално обнављати и лук ће ми у руци бити као нов.‘ Људи су ме жељно слушали и у тишини чекали мој савет. После мојих речи, нису проговарали, моје речи су их шкропиле као роса. Ишчекивали су ме као кишу и моје речи упијали као пљусак пролећни. Кад бих им се осмехнуо, испунили би се неверицом, ведрина мог лица била им је драгоцена. Ја сам им пут одређивао и водио их као поглавар и као цар који борави међу војском, као онај који теши ожалошћене.