Али Јудеји не повероваше да је био слеп и да је прогледао док не позваше његове родитеље.
»Је ли ово ваш син за кога кажете да се родио слеп?« упиташе их. »Како то да сад види?«
»Знамо да је ово наш син«, одговорише његови родитељи, »и знамо да се родио слеп. Али, како то да сад види и ко му је отворио очи, не знамо. Њега питајте. Пунолетан је и може сам за себе да говори.«
Његови родитељи су то рекли, јер су се бојали Јудеја, пошто су Јудеји одлучили да из синагоге избаце свакога ко Исуса призна за Христа. Због тога његови родитељи рекоше: »Пунолетан је. Њега питајте.«
Тада Јудеји још једном позваше некадашњег слепога, па му рекоше »Дај славу Богу. Знамо да је тај човек грешник.«
А он им одговори: »Да ли је грешник, не знам. Знам само да сам био слеп, а сада видим.«
»Шта ти је урадио?« упиташе га они. »Како ти је отворио очи?«
»Већ сам вам рекао«, одговори им он, »али нисте слушали. Зашто хоћете да то опет чујете? Да нећете и ви да постанете његови ученици?«
Тада га они извређаше, па му рекоше: »Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици. Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је.«
А човек им рече: »Баш чудно да не знате одакле је, а он ми је отворио очи. Знамо да Бог не услишава грешнике, већ услишава онога ко је побожан и ко извршава његову вољу. Нико никад није чуо да је неко отворио очи човеку слепом од рођења. Да овај није од Бога, не би могао ништа да учини.«
»Родио си се огрезао у гресима«, рекоше они, »а усуђујеш се нас да учиш!«
И избацише га напоље.
Исус је чуо да су га избацили, па га нађе и упита: »Верујеш ли у Сина човечијега?«
»А ко је он, господару«, рече овај, »да поверујем у њега.«
»Видео си га«, рече му Исус. »Он је онај који с тобом разговара.«
»Верујем, Господе«, рече он и поклони му се.
А Исус рече: »Ради суда сам дошао на овај свет – да прогледају они који не виде, а ослепе они који виде.«
То су чули фарисеји који су били с њим, па га упиташе: »Зар смо и ми слепи?«
»Да сте слепи«, рече им Исус, »не бисте имали греха. Али, пошто кажете: ‚Видимо‘, ваш грех остаје.«