Еванђеље по Јовану 9:1-11

Док је пролазио онуда, угледа човека слепог од рођења. »Раби«, упиташе га његови ученици, »ко је згрешио, овај човек или његови родитељи, па се родио слеп?« »Није згрешио ни он, а ни његови родитељи«, рече Исус, »него је то зато да се на њему покажу Божија дела. Док је дан, треба да чиним дела Онога који ме је послао. Долази ноћ, када нико не може да ради. Док сам на свету, светлост сам света.« Када је то рекао, пљуну на земљу и од пљувачке направи блато, па слепоме блатом премаза очи. »Иди«, рече му, »умиј се у језерцу Силоаму« – што значи »Послан«. И човек оде, уми се, па се врати гледајући. А његови суседи и они који су га раније виђали као просјака упиташе: »Зар ово није онај који је седео и просио?« Једни рекоше: »Он је«, а други: »Није, само личи на њега.« А он рече: »Ја сам.« »Па како су ти се отвориле очи?« упиташе га. »Човек који се зове Исус направио је блато и њиме ми премазао очи«, одговори им он, »и рекао ми: ‚Иди на Силоам и умиј се.‘ И ја сам отишао, па кад сам се умио, прогледах.«