Фарисеји дочуше да народ то шапуће о Исусу, па првосвештеници и фарисеји послаше слуге да га ухвате.
А Исус рече: »Још само мало ћу бити с вама, па одлазим Ономе који ме је послао. Тражићете ме, али ме нећете наћи, и где сам ја, ви не можете доћи.«
Тада Јудеји рекоше међу собом: »Куда то он намерава да иде да га ми не можемо наћи? Да неће да иде онима што су расејани међу Грцима и да учи Грке? Шта значи то што је рекао: ‚Тражићете ме, али ме нећете наћи‘, и: ‚Где сам ја, ви не можете доћи‘?«
Последњег и најважнијег дана празника, Исус стаде и повика: »Ако је неко жедан, нека дође к мени и нека пије. Ко год верује у мене, као што каже Писмо, из њега ће потећи реке живе воде.«
А то је рекао о Духу, кога је требало да приме они који у њега верују. Јер, тада Дух још није био дат, пошто Исус још није био прослављен.
Када су чули ове речи, многи из народа рекоше: »Овај је заиста пророк.«
Други рекоше: »Ово је Христос.«
А трећи упиташе: »Зар ће Христос доћи из Галилеје? Зар Писмо не каже да ће Христос доћи из Давидовог потомства и из Витлејема, села у коме је Давид живео?«
Тако због Исуса настаде подвојеност у народу. Неки чак хтедоше и да га ухвате, али нико не стави на њега руке.
Слуге се вратише првосвештеницима и фарисејима, а они их упиташе: »Зашто га нисте довели?«
»Нико никад није говорио као тај човек«, одговорише слуге.
А фарисеји рекоше: »Зар је и вас завео? Да ли је неки поглавар или фарисеј поверовао у њега? Него, овај народ је проклет, јер не познаје Закон!«
Тада им рече Никодим, онај што је раније био код Исуса, један од њих: »Зар наш закон осуђује човека а да га прво не саслуша и не сазна шта чини?«
А они му одговорише: »Да ниси и ти из Галилеје? Проучи, па ћеш видети да пророк не долази из Галилеје.«
И сваки оде својој кући.