Еванђеље по Јовану 19:13-42

Када је то чуо, Пилат изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Камени плочник – хебрејски: Гавата. А био је Дан припреме за Пасху, око поднева. Пилат рече Јудејима: »Ево вашег цара!« А они повикаше: »Води га! Води га! Распни га!« »Зар да распнем вашег цара?« упита их Пилат. А првосвештеници му одговорише: »Ми немамо цара осим цезара!« Тада га Пилат предаде војницима да га распну, и они га преузеше. Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота – где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини. Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја. Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику. Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.« А Пилат им одговори: »Што написах – написах.« Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду. Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже: »Моју одећу разделише међу собом и бацише коцку за моје одело.« И војници тако и учинише. А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина. Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.« Затим рече ученику: »Ево ти мајке.« И од тога часа ученик је узе к себи. После тога, знајући да је све довршено, Исус рече, да би се испунило Писмо: »Жедан сам.« А тамо је стајала посуда пуна сирћета, па сунђер натопљен сирћетом натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима. Чим је узео сирће, Исус рече: »Довршено је«, па спусти главу и издахну. Пошто је био Дан припреме, Јудеји замолише Пилата – да тела не би остала на крсту и у суботу, јер је те суботе био Велики дан – да им се поломе ноге, а тела скину. И војници дођоше и поломише ноге првом и другом човеку који су били распети с Исусом. А када су дошли до Исуса, видеше да је већ умро, па му не поломише ноге, него му један војник копљем прободе ребра. И одмах потекоше крв и вода. За ово сведочи онај који је то видео и његово сведочанство је истинито, и он зна да говори истину, па сведочи да и ви поверујете – то се догодило да се испуни Писмо: »Ниједна кост му неће бити поломљена.« А једно друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи.« После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик – али тајни, због страха од Јудеја – замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело. А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри мешавине смирне и алоја. Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују. А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен. Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.