Јеремија 2
2
Грех Израелових праотаца
1Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2»Иди и објави Јерусалиму: ‚Овако каже ГОСПОД:
»‚Сећам се твоје привржености у младости,
како си ме волела као невеста
и ишла за мном кроз пустињу,
кроз земљу незасејану.
3Израел је био свет ГОСПОДУ,
првина његове жетве.
Сви који га прождреше,
сматрани су кривима
и стиже их несрећа‘«,
говори ГОСПОД.
4Чуј реч ГОСПОДЊУ, народе Јаковљев, сва братства народа Израеловог. 5Овако каже ГОСПОД:
»Коју ми ману нађоше ваши праоци
да су толико одлутали од мене?
За ништавним идолима су пошли,
па сами постадоше ништавни.
6Нису питали: ‚Где је ГОСПОД,
који нас је извео из Египта,
кроз голу пустош нас провео,
кроз земљу пустиња и провалија,
кроз земљу суше и густе тмине,
кроз земљу којом нико не путује
и у којој нико не живи?‘
7У плодну земљу сам их довео,
да њене плодове једу
и у њеним добрима уживају.
А они, чим уђоше, укаљаше моју земљу
и мој посед учинише гнусним.
8Свештеници нису питали:
‚Где је ГОСПОД?‘
Нису ме упознали они који тумаче Закон.
Поглавари су се побунили против мене.
Пророци су пророковали у име Ваала,
идући за ништавним идолима.«
Божија парница с Израелом
9»Стога опет подижем оптужбе против вас«,
говори ГОСПОД,
»и дизаћу оптужбе против деце ваше деце.
10Пређи на обале Китима и погледај,
пошаљи некога у Кедар и помно осмотри.
Види да ли је икад било нешто слично овом:
11Зар је неки народ заменио своје богове,
који чак и нису богови?
А мој народ је своју Славу заменио
за ништавне идоле.
12Згрозите се над тим, небеса,
и задрхтите од силног ужаса«,
говори ГОСПОД.
13»Мој народ је починио два греха:
оставио је мене, извор живе воде,
и себи ископао чатрње, чатрње напукле,
које не држе воду.«
Последице Израеловог неверства
14»Зар је Израел слуга, роб по рођењу?
Зашто, онда, постаде плен душманима?
15Као лавови су рикали на њега
и пустошили му земљу.
Градови му спаљени и пусти.
16Чак и они из Мемфиса#2,16 Мемфиса Хебрејски: Нофа. и Тахпанхеса
теме ти обријаше#2,16 теме ти обријаше Овај израз на хебрејском може да значи и »лобању ти расцопаше«..
17Зар ниси сам то на себе навукао
када си оставио ГОСПОДА, свога Бога,
док те водио путем?
18Што би сад ишао у Египат,
да из Шихора#2,18 Шихора Шихор је десна притока Нила на источној граници Египта. пијеш воде?
И што би ишао у Асирију,
да пијеш воде из Еуфрата#2,18 Еуфрата Дословно: реке.?
19Твоја опакост ће те казнити,
твоје отпадништво те осудити.
Размисли, дакле, и схвати
колико је зло и чемерно за тебе
када оставиш ГОСПОДА, свога Бога,
и немаш страха од мене«,
говори Господ, ГОСПОД над војскама.
Израел одбија да се покори ГОСПОДУ
20»Одавно си сломио свој јарам,
своје окове покидао и рекао:
‚Нећу да робујем!‘
А ипак, на свакој узвишици
и под сваким крошњатим дрветом
лéгао си као блудница.
21Посадио сам те као племениту лозу
из најбољег семена.
Па како си ми се онда
у искварену и дивљу лозу изродио?
22Макар се опрао цеђом
и много луга употребио,
мрља твоје кривице и даље је преда мном«,
говори Господ ГОСПОД.
23»Како можеш да кажеш:
‚Нисам се укаљао.
Нисам трчао за Ваалима‘?
Види како си поступио у долини.
Размисли о томе што си учинио.
Ти си хитра камила
која тамо-амо трчкара,
24дивља магарица навикла на пустињу,
која у својој похоти њуши ветар
– ко да је обузда у време терања?
Мужјак који је тражи неће се уморити,
лако ће је наћи у време парења.
25Не трчи док ти ноге не обосе
и грло ти се не осуши.
Али ти рече: ‚Не вреди!
Ја волим туђе богове
и за њима ћу ићи.‘«
Израел заслужује казну
26»Као што крадљивац бива осрамоћен
када га ухвате,
тако се народ Израелов осрамотио
– он, његови цареви и службеници,
његови свештеници и пророци.
27Они дрвету говоре: ‚Ти си ми отац‘
и камену: ‚Ти си ме родио.‘
Мени окренуше леђа, а не лице.
Али, када су у невољи, говоре:
‚Дођи и спаси нас!‘
28Где су ти тада богови које си себи направио?
Нека они дођу да те спасу невоље ако могу!
Јер, ти имаш богова, Јудо, колико и градова.
29»Зашто против мене подижете оптужбе?
Сви сте се ви побунили против мене«,
говори ГОСПОД.
30»Узалуд сам вам кажњавао децу
– никакву поуку не извукоше.
Ваш мач ваше пророке раскомада
као лав разјарени.
31Ви из овог нараштаја, размислите о речи ГОСПОДЊОЈ.
Зар сам био пустиња Израелу
или земља дубоке таме?
Зашто мој народ говори:
‚Можемо слободно да лутамо наоколо.
Теби више нећемо доћи.‘?
32Зар девојка заборавља свој накит
или невеста свој појас?
А мој народ мене је заборавио
током дана безбројних.
33Како вешто трагаш за љубављу!
И најгора од жена може на твојим делима да се учи.
34На одећи ти налазе крв недужних сиромаха,
иако их ти не ухвати да ти проваљују у кућу.
35А ти упркос свему говориш:
‚Недужна сам; није он гневан на мене.‘
Али судићу ти, јер говориш:
‚Нисам згрешила.‘
36Зашто си толико превртљива?
Разочараће те Египат,
као што те разочарала Асирија.
37И оданде ћеш отићи погнуте главе#2,37 погнуте главе Дословно: с рукама на глави.,
јер је ГОСПОД одбацио оне у које се уздаш –
они ти неће помоћи.«
Trenutno izabrano:
Јеремија 2: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International