Судије 1
1
Јудеји и Симеоновци хватају Адони-Безека
1После смрти Исуса Навина, Израелци упиташе ГОСПОДА: »Ко ће први да иде да нападне Ханаанце за нас?«
2А ГОСПОД одговори: »Нека иде Јудино племе. Ево предао сам ову земљу у њихове руке.«
3Тада Јудеји рекоше својој сабраћи Симеоновцима: »Пођите с нама на подручје које нам је додељено коцком, да заједно нападнемо Ханаанце. Потом ћемо ми поћи с вама на ваше подручје.«
И Симеоновци пођоше с њима.
4Када су Јудеји отишли горе, ГОСПОД им предаде Ханаанце и Перижане у руке, па код Безека поразише десет хиљада људи. 5Тамо затекоше Адони-Безека и нападоше га. Поразише Ханаанце и Перижане, 6а Адони-Безек побеже. Они кренуше у потеру за њим и ухватише га, па му одсекоше палчеве на рукама и ногама.
7Адони-Безек рече: »Седамдесет царева са одсеченим палчевима на рукама и ногама скупљало је мрвице под мојим столом. Како сам чинио, тако ми је Бог вратио.«
Потом га одведоше у Јерусалим и он тамо умре.
Јудеји заузимају Јерусалим и Хеврон
8Јудеји нападоше и Јерусалим и заузеше га. Његове житеље погубише мачем, а град запалише.
9После тога Јудеји одоше да се боре против Ханаанаца који су живели у Горју, Негеву и Шефели. 10Нападоше Ханаанце који су живели у Хеврону, који се раније звао Кирјат-Арба, и поразише Шешаја, Ахимана и Талмаја.
Отниел заузима Девир
(ИсНав 15,13-19)
11Одатле кренуше на житеље Девира, који се раније звао Кирјат-Сефер.
12Калев рече: »Даћу своју кћер Ахсу за жену ономе ко нападне Кирјат Сефер и заузме га.«
13И заузе га Отниел, син Калевовог млађег брата Кеназа, па му Калев даде своју кћер Ахсу за жену.
14Када је дошла Отниелу, он је наговори да од свог оца затражи поље.
Она сјаха с магарца, а Калев је упита: »Шта хоћеш?«
15»Молим те, благослови ме«, одговори она. »Кад си ми дао суву земљу у Негеву, дај ми и изворе воде.«
Тако јој он даде горње и доње изворе.
Победе Јудеја и неуспех Венијаминоваца
16Потомци Мојсијевог таста, Кенејца, пођоше с Јудејима из Града палми#1,16 Града палми То јест: Јерихона. горе у Јудејску пустињу, која је у Негеву близу Арада, па се настанише међу тамошњим народом.
17Јудеји кренуше са својом сабраћом Симеоновцима и потукоше Ханаанце који су живели у Цефату. Град потпуно уништише, па га због тога прозваше Хорма#1,17 Хорма значи »потпуно уништено« или »неповратно предато«.. 18Јудеји заузеше и Газу, Ашкелон и Екрон са подручјима око њих.
19ГОСПОД је био с Јудејима, и они заузеше Горје. Али становнике низије нису успели да истерају јер су ови имали гвоздена борна кола. 20Као што је Мојсије обећао, Хеврон дадоше Калеву, који из њега истера три Анакова потомка.
21А Венијаминовци нису истерали Јевусејце који су живели у Јерусалиму, па ови и дан-данас живе у Јерусалиму с Венијаминовцима.
Ефремовци и Манасијевци заузимају Бетел
22Јосифова племена#1,22 Јосифова племена То јест: Ефрем и Манасија; исто и у 35. стиху. нападоше Бетел, и ГОСПОД је био с њима.
23Док су извиђали Бетел, који се раније звао Луз, 24извидници видеше једног човека како излази из града, па му рекоше: »Покажи нам како да уђемо у град, па ћемо с тобом милостиво поступити.«
25Он им показа, и они мачем погубише житеље града, али тог човека и сву његову породицу поштедеше. 26Он оде у земљу Хетита, где подиже град и назва га Луз, како се он зове и дан-данас.
Народи које Израелци нису истерали
27Манасијевци нису истерали житеље Бет-Шеана, Таанаха, Дора, Јивлеама и Мегида и насеља око њих, јер су Ханаанци били одлучни у намери да остану у том крају. 28Када су Израелци ојачали, наметнули су Ханаанцима кулук, али их нису докраја истерали.
29Ни Ефремовци нису истерали Ханаанце који су живели у Гезеру, па ти Ханаанци остадоше да живе међу њима.
30Ни Завулоновци нису истерали Ханаанце који су живели у Китрону и Нахалолу, па Ханаанци остадоше међу Завулоновцима као њихови кулучари.
31Ни Асировци нису истерали житеље Ака, Сидона, Ахлава, Ахзива, Хелбе, Афика и Рехова. 32Тако су Асировци живели међу Ханаанцима, становницима тога краја, јер их нису истерали.
33Ни Нефталимово племе није истерало житеље Бет-Шемеша и Бет-Аната. Тако су и Нефталимовци живели са Ханаанцима, становницима тога краја, али су житељи Бет-Шемеша и Бет-Аната постали њихови кулучари.
34Аморејци потиснуше Дановце у Горје, не дозвољавајући им да се спусте у низију. 35Аморејци су били одлучни у намери да остану на гори Херес, у Ајалону и Шаалвиму, али када су Јосифова племена ојачала, Аморејци постадоше њихови кулучари. 36Граница Аморејаца ишла је од превоја Акрабима до Селе, па навише.
Trenutno izabrano:
Судије 1: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International