Ево, цар ће владати у праведности
и службеници управљати у правди.
Свако ће бити као заклон од ветра
и склониште од олује,
као потоци у пустињи
и сенка велике стене у жедној земљи.
Тада се више неће затварати очи оних који виде
и слушаће уши оних који чују.
Срце непромишљених разумеће знање,
а муцав језик говориће јасно и течно.
Будалу више неће звати племенитим,
ни покварењака поштовати.
Јер, будала говори будалаштине
и у срцу смишља зло:
да почини безбожно дело,
да о ГОСПОДУ шири заблуду,
да гладнога остави празног желуца
и да жедноме ускрати воду.
Средства покварењака су зла;
он смишља опаке сплетке
да лажима уништи сиромаха
када убоги тражи правду.
А племенит човек кује племените науме
и чини племенита дела.
Устаните, ви нехајне жене,
и чујте мој глас;
ви безбрижне кћери,
слушајте шта говорим.
За годину и неколико дана,
дрхтаћете, ви безбрижне,
јер неће бити бербе грожђа
и неће доћи брање плодова.
Дрхтите, ви нехајне жене,
тресите се од страха, ви безбрижне.
Скините се и обнажите,
опашите кострет око бокова.
Ударајте се у груди
због дражесних поља,
због родних лоза
и због земље мога народа
зарасле у трње и драч,
због свих веселих кућа
и овог раздраганог града.
Палата ће бити напуштена,
опустеће бучни град.
Тврђава и кула-стражара
постаће пустош довека,
радост дивљим магарцима,
пашњак стадима
док се Дух не излије на нас са висине
и пустиња се не претвори у плодну њиву,
а плодна њива не буде као шума.
Правда ће пребивати у пустињи,
а праведност живети на њиви.
Мир ће бити дело праведности,
а плод праведности спокој и уздање довека.
Мој народ ће живети у мирним становима,
у сигурним кућама,
на безбрижним пландиштима.
Макар се грȁд оборио на шуму,
а град био сравњен са земљом,
благо вама, јер ћете сејати крај сваког потока
и пуштати говеда и магарад да иду слободно.