Исаија 2:6-22

Напустио си свој народ, народ Јаковљев, јер су пуни сујеверја с истока. Баве се враџбинама као Филистејци, с туђинцима се договарају. Земља им је пуна сребра и злата, њиховом благу нема краја. Земља им је пуна коњâ, борним колима нема краја. Земља им је пуна идола, клањају се делу својих руку, оном што су њихови прсти начинили. Зато ће човек бити унижен, сви људи понижени – немој да им опростиш. Уђи међу стење, сакриј се у земљу од страхоте ГОСПОДЊЕ и сјаја његовог величанства. Обориће се поглед бахатога и људска охолост биће понижена. Тога дана једино ће се ГОСПОД узвисити. Јер, ГОСПОД над војскама спремио је дан за све охоле и надмене, за све што се уздигло – и биће понижени – за све либанске кедрове, високе и надмене, и све башанске храстове, за све уздигнуте горе и сва висока брда, за сваку узвишену кулу и сваки утврђени зид, за сваку трговачку, лађу и сваки гиздави брод. Биће унижена човекова бахатост и понижена људска охолост. Тога дана једино ће се ГОСПОД узвисити, а идоли ће нетрагом нестати. Људи ће бежати у пећине у стенама и у рупе у земљи од страхоте ГОСПОДЊЕ и сјаја његовог величанства када он устане да потресе земљу. Тога дана људи ће кртицама и слепим мишевима бацати своје идоле од сребра и идоле од злата, које су направили да им се клањају. Бежаће у процепе стена и под високе литице од страхоте ГОСПОДЊЕ и сјаја његовог величанства када он устане да потресе земљу. Не уздајте се у човека, који има само дах у ноздрвама – јер, шта он вреди?