Осија 14:1-9

Врати се, Израеле, ГОСПОДУ, своме Богу, јер си због свога греха посрнуо. Понесите речи извињења са собом и вратите се ГОСПОДУ. Реците му: »Опрости све наше грехе и с милошћу нас прими. Тада ћемо те хвалити нашим уснама. Асирија не може да нас спасе. Нећемо да јашемо ратне коње. Нећемо више да говоримо ‚наши богови‘ ономе што смо својим рукама направили, јер код тебе сироче налази самилост.« »Излечићу их од њиховог отпадништва. Волећу их драговољно, јер се мој гнев окренуо од њих. Бићу Израелу као роса. Као љиљан ће се расцветати, пустити корење као кедар либански. Његове младице ће расти. Лепотом ће бити као маслина, мирисом као кедар либански. Вратиће се они који су живели у његовој сенци. Они ће бујати као жито и цветати као лоза, а његова слава биће као вино либанско. »Ефреме, шта ја још имам с идолима? Услишићу га и старати се о њему. Ја сам као зелено дрво чемпреса – од мене долази твоја плодност.« Ко је мудар, схватиће ово, ко је уман, признаће: равни су Господњи путеви – праведници иду по њима, а бунтовници по њима посрћу.