Посланица Јеврејима 5:1-9

Сваки првосвештеник се узима од људи и за људе се поставља пред Бога да приноси дарове и жртве за грех. Он може да буде увиђаван према онима који су у незнању и заблуди пошто је и сâм подложан слабости, па мора и за народ и за самога себе да приноси жртве за грех. И нико сâм себи не присваја ову част, него га, као и Аарона, позива Бог. Тако ни Христос није самога себе прославио поставши Првосвештеник, него га је прославио Онај који му је рекао: »Ти си мој Син, данас те родих«, као што и на другом месту каже: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.« Он је за време свога живота у телу гласним јауцима и сузама принео молитве и молбе Ономе који је могао да га спасе смрти и био услишен због своје богобојажљивости. Иако је био Син, научио се послушности из онога што је претрпео. А када је постигао савршенство, постао је извор вечног спасења свима који су му послушни