1. Мојсијева 50
50
1Јосиф се баци на свог оца, расплака се над њим и пољуби га. 2Онда заповеди лекарима који су били у његовој служби да балсамују његовог оца Израела, и они га балсамоваше. 3То потраја четрдесет дана, јер толико траје балсамовање. А Египћани су га оплакивали седамдесет дана.
4Када је прошло време жалости, Јосиф рече фараоновим дворанима: »Учините ми ову милост: разговарајте с фараоном у моје име. Реците му: 5‚Мој отац је тражио да му се закунем и рекао: »Ускоро ћу умрети. Сахрани ме у гробу који сам себи припремио у Ханаану.« Пусти ме да идем да сахраним свог оца, а онда ћу се вратити.‘«
6Фараон рече: »Иди и сахрани свог оца као што си му се заклео.«
7Тако Јосиф оде да сахрани оца. Пратили су га сви фараонови службеници – сви достојанственици са његовог двора и сви достојанственици Египта – 8уз све Јосифове укућане, његову браћу и све укућане његовог оца. У Гошену остаде само њихова нејач и њихова ситна и крупна стока. 9А с њим пођоше и кола и коњаници. Била је то врло дуга поворка.
10Када су стигли до Атадовог гумна, источно од реке Јордан, почеше гласно и горко да наричу, и Јосиф тамо одржа седмодневну жалост за оцем.
11Видећи жалост код Атадовог гумна, Ханаанци који су тамо живели рекоше: »Како Египћани свечано наричу!« Зато то место источно од реке Јордан назваше Авел Мицрајим#50,11 Авел Мицрајим значи »египатско нарицање«..
12Јаковљеви синови поступише као што им је отац заповедио: 13однеше га у Ханаан и сахранише у пећини на пољу Махпели, код Мамре, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање. 14Када су сахранили његовог оца, Јосиф се врати у Египат, заједно са својом браћом и са свима који су пошли с њим да га сахране.
Јосиф умирује браћу
15Пошто им је отац умро, Јосифова браћа рекоше: »Шта ако је Јосиф љут на нас, па нам истом мером врати за све зло које смо му учинили?«
16Зато поручише Јосифу: »Отац је овако заповедио пре него што је умро: 17‚Овако реците Јосифу: »Молим те, опрости својој браћи преступ и грех који су починили када су онако рђаво с тобом поступили.«‘ Зато, молимо те, опрости преступ слугама Бога твога оца.«
Када су му пренели њихову поруку, Јосиф заплака.
18Онда његова браћа дођоше, падоше ничице пред њим и рекоше: »Твоји смо робови.«
19Али Јосиф им рече: »Не бојте се. Зар сам ја на месту Бога? 20Ви сте то наумили за моје зло, али Бог је то наумио за добро, да би извршио оно што се данас догађа, да спасе многе животе. 21Дакле, не бојте се. Ја ћу се старати о вама и вашој нејачи.«
Тако их је умирио благим речима.
Јосифова смрт
22Јосиф остаде да живи у Египту заједно са породицом свога оца. Живео је сто десет година 23и видео треће колено Ефремове деце. А доживео је да види и децу Манасијиног сина Махира.
24Јосиф рече својој браћи: »Ускоро ћу умрети, али Бог ће вам сигурно притећи у помоћ и извести вас из ове земље у земљу за коју се заклео Аврааму, Исааку и Јакову.«
25И Јосиф закле Израелце: »Када вам Бог притекне у помоћ, понесите моје кости одавде.«
26Јосиф умре када је имао сто десет година. Када су га балсамовали, положише га у сандук у Египту.
Trenutno izabrano:
1. Мојсијева 50: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International