1. Мојсијева 37:1-35

Јаков је живео у земљи у којој је боравио његов отац, у Ханаану. Ово је повест о Јакову: Када је Јосиф био младић од седамнаест година, напасао је стада са својом браћом, синовима Билхе и Зилпе, женâ његовог оца. Он своме оцу донесе рђав глас о њима. А Израел је од свих својих синова највише волео Јосифа, јер му се родио у старости, и он му направи богато украшен огртач. Када су Јосифова браћа видела да га њихов отац воли више од свих њих, замрзеше га толико да ниједну љубазну реч нису могла да му кажу. Једном је Јосиф сањао сан и испричао га својој браћи, па га они још више замрзеше. Јосиф им рече: »Слушајте какав сан сам сањао: Везивали смо снопове жита насред поља, и мој ти се сноп одједном диже и усправи, а ваши снопови се окупише око њега и поклонише му се.« Браћа му на то рекоше: »Зар ти то хоћеш да владаш над нама? Зар хоћеш да нам будеш господар?« И још више га замрзеше због његовог сна и због онога што је рекао о њима. А Јосиф је сањао и други сан и испричао га својој браћи. »Слушајте«, рече. »Опет сам сањао сан: поклонили су ми се сунце, месец и једанаест звезда.« Када је то испричао свом оцу и браћи, отац га изгрди и рече: »Какав је то сан који си сањао! Зар ћемо твоја мајка и ја и твоја браћа доћи и поклонити се пред тобом до земље?« И док су његова браћа била на њега љубоморна, његов отац је о свему томе размишљао. Када су једном његова браћа отишла да напасају очева стада близу Сихема, Израел рече Јосифу: »Знаш да твоја браћа напасају стада близу Сихема. Хајде, послаћу те к њима.« »Добро«, одврати Јосиф. »Иди и види да ли је све у реду с твојом браћом и стадима«, рече му Израел, »па се врати да ми јавиш.« Тако га посла из Хевронске долине. Када је Јосиф стигао у Сихем, виде га један човек како лута пољима, па га упита: »Шта тражиш?« »Тражим своју браћу«, одговори Јосиф. »Можеш ли да ми кажеш где напасају стада?« »Отишли су одавде«, рече човек. »Чуо сам их како говоре: ‚Хајдемо у Дотан.‘« Јосиф оде за браћом и нађе их близу Дотана. А они га већ издалека опазише, па почеше да се договарају да га убију. »Ево стиже она сањалица«, рекоше један другом. »Хајде да га убијемо и бацимо у једну од ових чатрња. Рећи ћемо да га је прождрла нека крволочна звер. Да видимо шта ће тада бити од његових снова!« Када је то чуо Рувим, покуша да га избави из њихових руку. »Немојмо да му узмемо живот«, рече. »Не проливајте крв! Баците га у ову чатрњу овде у пустињи, али немојте да га повредите.« Рувим то рече да би избавио Јосифа из њихових руку и вратио га оцу. Када је Јосиф стигао к браћи, они свукоше с њега онај богато украшени огртач, па ухватише Јосифа и бацише га у чатрњу. А чатрња је била сува. Када су сели да једу, дигоше поглед и угледаше караван Јишмаелаца како долази из Гилада. Камиле су им биле натоварене зачинима, балсамом и смирном које су носили у Египат. Јуда рече својој браћи: »Шта имамо од тога да убијемо свог брата и заташкамо његову смрт? Хајде да га продамо овим Јишмаелцима. Не дижимо на њега руку – брат нам је, наша крв.« И браћа га послушаше. Када су они мидјански трговци пролазили крај њих, браћа извукоше Јосифа из чатрње и за двадесет сребрњака га продадоше Јишмаелцима, који га одведоше у Египат. Када се Рувим вратио до чатрње и видео да Јосифа нема у њој, раздре своју одећу, па се врати својој браћи и рече: »Дечака нема! Шта ћу сад?« Тада браћа узеше Јосифов огртач, заклаше једно јаре и огртач умочише у његову крв, па огртач однеше оцу и рекоше: »Нашли смо ово. Погледај да ли је то огртач твог сина.« Он га препозна и рече: »Јесте, огртач мог сина! Нека крволочна звер га је прождрла! Јосиф је растрган на комаде!« Тада Јаков раздре своју одећу и обуче се у кострет, па је много дана оплакивао свог сина. Сви његови синови и кћери долазили су да га теше, али он не хтеде да се утеши. »Не«, рече. »Оплакиваћу свог сина док и ја не одем у Шеол.« Тако је његов отац плакао за њим.